Odlazak na Evroprajd je patriotski čin

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio zabranu održavanja Evroprajda, to nije sprečilo pomahnitale krstaše da se još jednom, u nedelju, šepure gradom i kliču Svetome Savi.

Naravno, uprkos tome što je Sveti Sava možda bio nešto sasvim drugo od onoga što ga ova masa smatra, te se može reći da je bio osoba ispred svog vremena, ali nema veze, što bi rekao istoričar Milivoje Bešlin, ova gomila ljudi slavi Svetoga Savu kojeg su stvorili fašista Dimitrije Ljotić i antisemita Nikolaj Velimirović.

No, da se vratimo na temu: Dakle, možemo ovde da razglabamo da li je „otkazivanje“ urađeno iz razloga da bi se prikrio dogovor sa Prištinom oko ličnih karata, ili je pak želeo da isproba kako će ljudi reagovati na tako nešto.

Možemo, razume se, da idemo još dalje u razmišljanje i trućanje da li su litije njegova nameštaljka kako bi postigao svoje političke ciljeve, da li je ovde umešan i „ruski faktor“, ili je ovo samo jedna erupcija višedecenijske, nataložene mržnja prema svemu što je različito. Možda je i sve odjednom izmešano, ali to u ovom slučaju zaista više nije bitno.

Dok tviteraška akademija nauka razmatra šta se krije iza pozorišne zavese tih litija, na ulicama Beograda pripadnici LGBT zajednice ne osećaju se sigurno.

Ne osećaju se sigurno kada hodaju ulicom, odlaze do prodavnice, idu prevozom, hitaju u školu, na fakultet ili posao.

Nisu se osećali, po svemu sudeći, ni ranije bezbedno, ali u poslednjih dva meseca epidemija mržnje prema gej osobama je počela da se širi poput korona virusa.

Zanemarimo sada političke pozadine i ciljeve raznoraznih pajaca na našoj sceni, te i birokratsku mutavost međunarodnih izaslanika kojima je samo važno da Srbija bude mirna i stabilna, jer te tzv. litije po svom kontekstu, radu i delu u ovom trenutku nemaju veze sa verom i bilo čime drugim što bi one načelno predstavljale.

Ta povorka koja voršipuje kult smrti i kulturu nasilja nema nikakav kontakt sa iskonsko-hrišćanskim delovanjem, i sklopila je pakt sa drevnim divljaštvom radi uterivanja straha i užasa uz jasnu poruku: „Da, mi smo tu, i ne možete nam ništa!“

Ta kolona ljudi koja je izašla na ulice predstavlja upravo onu veličanstvenu zaostavštinu ljigavog licemerja koje ovde postoji već trideset i kusur godina.

Licemerja koje nemo posmatra kako se u njihovo ime ubija, spaljuje, siluje i uništava sve što nije srpsko. Ista je to gomila koja je navijala za destrukciju i sravnjivanje gradova i sela po regionu.

To je i ona gomila, što bi rekao advokat Srđa Popović, koja je i 2000. glasala za Slobodana Miloševića. To je ona gomila koja aplaudira genocidu u Srebrenici.

Ista ta gomila i danas ćuti kada smutljivci i probisveti iz SNS pretvaraju ovu državu u glavnu raskrsnicu za prevoz oružja, belog roblja i droge, ali joj zato smeta kada dvoje istopolnih ljudi žele da se slobodno vole.

Ta duhovna nekrofilija u obliku litije zapravo je senzacionalni prizor dokle je stigla SNSrbija.

Nekada se na protestima nosila parola „Beograd je svet“, dok sada sve više počinje da liči na ruskokolonašku kanalizaciju i slobodan prostor u kojem može da se poseje još jedno krvoproliće.

Dakle, ovo litijašenje je u svom temelju upravo okrenuto protiv porodice, žena, dece, budućnosti i mira. Ono predstavlja jedan duboki povratak u mrak u kojem nema mesta za ljubav i slobodu.

Zato, kao što Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava kaže, Evroprajd je dužnost i patriotski čin svakog slobodoljubivog čoveka u Srbiji.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.