Odlazak Savke sa Fakulteta likovnih umetnosti

Nedavno saznanje o okolnostima smrti drage saradnice i dugogodišnje radnice na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu nateralo me je da se preslišam šta to beše dostojanstven život.

Mere donete u ovo vreme prošle godine teško su pale mnogima, što zbog oprečnih informacija koje smo dobijali od nadležnih, što zbog toga što većina nas ne može tek tako da napuni korpe u Maksiju i ostane kod kuće dok ovo ne prođe. Mere zaštite su, međutim, dodatno izneverile one sugrađane i sugrađanke kojima je zaštita najpotrebnija i u redovnim okolnostima. Građani koji žive na ulici zavise od narodnih kuhinja i socijalnih davanja ostali su prethodne godine bez ikakve sigurnosti i garancije prava na život, a kamoli dostojanstvo.

Sa Savkom sam dve godine svakodnevno delila radni prostor, a brojne kolege upoznale su ako ne nju, onda svakako njene crte lica i proporcije. Preko 30 godina je bila modelka na FLU i brojnim ateljeima, i generacije studenata su je crtale, slikale, vajale, i molile da produži/skrati pauzu. Deo nas znao je i ponešto o njoj – da je u mladosti htela da upiše Akademiju, da ima kutiju bojica u svojoj „kancelariji“ na Topčideru, i šta voli da popije kad legne plata, ali malo ko se bavio time kolika je ta plata, i šta Savka radi kad plate nema. Još manje time da li ima gde da spava.

Ono čega se sećam jeste da je bila oduševljena pričama Rejmonda Karvera koje sam joj donosila da čita na pauzama, i mešavine stida i iznenađenja kad smo na jednoj od tih pauza čuli da Savka posle časova obilazi kontejnere. Savka se tih 30 godina toliko podrazumevala na tom fakultetu da nismo pomišljali na njen život izvan klase.

Nedugo nakon završetka studija odvojila sam nekoliko knjiga na gomilu „za Savku“, i nikako nisam stigla da joj ih dam, podrazumevajući da će biti prilike.

Izbila je korona i u zbunu onlajn i oflajn nastave, mera i brojki, niko nije primetio da Savke nema. Prošli su meseci pre nego što je iko uspeo da sazna šta se desilo. Nije lako naći osobu koja vam se podrazumeva. Kako se Savka preziva? Ima li rodbinu, ličnu kartu, adresu?

Savka je na nekom groblju zavedena kao N. N. lice. Lice koje bih dan-danas znala da nacrtam napamet, N. N. Pokušavam da se preslišam opet, šta garantuje 30 godina rada u ovom društvu, da ne kažem – državi? Da li pravo na dostojanstven život – topao obrok, zdravstvenu knjižicu, na prezime? Da li pravo na knjige, boks cigara, čistu posteljinu?

Da li 30 godina rada garantuje grobno mesto?

Organizovanjem izložbe u Savkinu čast podsetili bismo se da se dostojanstven život ne podrazumeva, i da ono što nam prava ne garantuju moramo da nadomestimo empatijom i solidarnošću. Meni taj Karver na polici ostaje kao opomena.

Savka, počivaj u dostojanstvu.

Autorka je vizuelna umetnica, ispred bivših i sadašnjih studenata FLU u Beogradu