Prof.dr Momčilo StevanovićProf. dr Momčilo Stevanović, redovni profesor i naučni savetnik u penziji, rođen je 1935. godine u Skoplju. Na TMF Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1959. i doktorirao 1965. g.
Bio je na specijalizaciji u CEN Saclay (Pariz, 1962-1964), a postdoktorsko usavršavanje realizovao u AB Atomenergi Studswik (Švedska -1966) i u CEN Saclay (1967). Od 1960. do 2006. godine radio je u Institutu za nuklearne nauke Vinča.
Vodio je istraživanja grupe od 12 saradnika. Paralelno je predavao predmete iz oblasti nauke o materijalima i hemijske termodinamike: na Elektronskom fakultetu-Niš (1969-1973); Tehnološkom fakultetu-Novi Sad (1975-1982) i na TMF-Beograd (1996 do 2000).
Od organizacionih poslova treba istaći rukovođenje naučnim i razvojnim makro-projektima.
U periodu od 1970. do 2006. bio je: šef Odeljenja za keramiku (1971-1972), direktor Laboratorije za materijale (1974-1975) i pomoćnik generalnog direktora Instituta (1986-1990). Bio je član Naučnog veća Instituta, potpredsednik Upravnog odbora Instituta (1996-2000).
Član je SHD, a u mandatu 1974-1977. bio je predsednik Komisije za keramiku Unije Hemijskih društava Jugoslavije.
Bio je član predsedništva Društva za istraživanje materijala Srbije od 1995. godine, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije od 2009. godine, član Naučnog društva Srbije od 2005. godine i brojnih međunarodnih društava i organizacija.
U prvoj polovini radnog veka radio je na istraživanjima vezanim za keramičke oksidne materijale: radijaciono oštećenje; viskotemperaturni procesi transporta mase i evolucije mikrostrukture, nestehiometrija oksida urana.
U drugoj polovini radnog veka bavio se proučavanjem kompozita kontinualna vlakna/polimerna matrica.
Najznačajnija u prvoj polovini radnog veka su dostignuća istraživanja sinterovanih oksida: efekti neutronskog zračenja, procesi transporta mase i opisivanje ravnoteže parno-kondenzovano stanje.
On je vodio program radijaciono oštećenje nuklearnih materijala u saradnji sa najpoznatijim svetskim institucijama iz te oblasti, u okviru čega predviđanje ponašanja materijala u dugotrajnim uslovima ozračivanja, koje je od posebnog značaja za njihovo nesmetano korišćenje i rizik rada sa njima.
Dostignuća druge faze istraživanja su rezultati proučavanja: nelinearne elastičnosti karbonskih vlakana, uticaja ivičnih efekata na čvrstoću lamina, efekata zračenja na kompozite, posebno na žilavost delaminacije i podatke iz testova nanoindentacije.
Najdraže priznanje mu je bila plaketa Instituta Vinča dodeljena za 25 najeminentnijih saradnika Instituta (od više od 1000 saradnika) prilikom proslave 50. godišnjice osnivanja Instituta.
Prof. Stevanović je publikovao: preko 200 naučnih i stručnih radova: šest univerzitetskih udžbenika, od kojih su dva nacionalne monografije.
Od naučnih radova sedam je publikovao u internacionalnim naučnim knjigama i monografijama, 48 u internacionalnim žurnalima i 38 (uključujući 11 plenarnih ili radova po pozivu) u prosidingsima internacionalnih konferencija.
U sećanjima svojih drugova i kolega, Moma će ostati kao renesansni čovek od koga ste mogli da čujete savršena tumačenja iz oblasti nauke, obrazovanja, života, umetnosti, poezije, na bilo kojem od svetskih jezika. On je napravio jedan most, ne baš čest u našoj sredini.
Uspeo je da sve ono što je nasledio od svojih roditelja (otac Mihailo Stevanović, istaknuti filolog, lingvist, redovni član SANU, direktor Instituta za srpskohrvatski jezik od 1963. do 1973), prenese na svoju decu i da im da široko obrazovanje (Nenad – doktor elektrotehničkih nauka, Lada – naučni savetnik u Etnografskom institutu SANU).
Takav će i ostati u uspomenama svojih prijatelja i kolega, i svoje supruge Brigite, dece i unučadi Ane, Martina i Mile.
Prof. dr Dragan Uskoković,
predsednik Društva za istraživanje materijala Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
