Odlazak večitog buntovnika

Osim u advokaturi, ostavio je značajan trag u kulturi i među analitičarima društvenih i političkih pojava.

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka bio je glavni i odgovorni urednik Indexa, jednog od najznačajnijih studentskih glasila u tadašnjoj Jugoslaviji, u njegovom poslednjem zlatnom dobu, sve dok jedan broj, iz političkih razloga 1971. godine nije zabranjen, a redakcija rasturena.

Svoje lucidne i oštre napise objavljivao je potom u listovima „Borba“, „Naša borba“, „Danas“, „Nezavisni“, „Dnevnik“, portal „021“ i u časopisu „Glasnik Advokatske komore Vojvodine“. V

iše godina bio je član uređivačkog odbora tog časopisa i rukovodilac Katedre u istoj advokatskoj komori. Od osnivanja je član Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Bio je čovek snažnog uma i karaktera, buntovan, principijelan, beskompromisan.

Po sopstvenim rečima, nakon maturskog rada posvećenog Sartrovom egzistencijalizmu, sledio je stavove ovog filozofa o tome da ne treba težiti samo znanju nego i angažmanu, da intelektualac mora biti angažovan i da je neophodno delati, a ne tek nadati se.

Nema nikakve sumnje da će njegovim odlaskom na gubitku biti ne samo njegovi najbliži, njegovi prijatelji i saradnici, već i naša sve malobrojnija liberalno i kritički orijentisana intelektualna zajednica.