Odlučnost i žrtva, a ne kanabe

Zbog toga nam sve dosadašnje izjave o pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima izgledaju kao najava još jedne šarade i gubljenja vremena.

Najčešće i najglasnije istican zahtev opozicije uoči najavljenih pregovora uz posredovanje evropskih parlamentaraca je oslobađanje medija.

Tim povodom Građanski preokret podseća da se istinito, potpuno i blagovremeno informisanje ne može i ne sme svoditi na prenošenje različitih političkih stavova. Ako svaka politička opcija dobije svoj „pošteni udeo“ u programima medija, to i dalje nije slobodno informisanje.

Posebno zabrinjava to što su se neke opozicione političke organizacije opredelile za učešće u medijskoj mašineriji vlasti na nacionalnim televizijskim frekvencijama pa tako, zbog prilike za par sati samopromocije nedeljno, legitimizuju ostalih šest i po dana surove propagande vladajuće partije i izostanak informacija od značaja za građane.

Eventualni dogovor stranaka oko izbornih pravila neće značiti da je došlo do demokratizacije društva jer ona podrazumeva mnogo više od saglasja o izborima.

Svedoci smo poodmaklog procesa pretvaranja države, pravnog poretka i društva u farsični, tragikomični rijaliti program u kojem je bukvalno moguće sve što poželi „veliki brat“: i odavanje državnih tajni u televizijskom gostovanju, i zloupotreba podataka o ličnosti zarad političkih obračuna, i vođenje „istraga“ i „presuđivanje“ na stranicama tabloida, umesto u sudnicama.

Političko odlučivanje se prelilo u sve segmente društva, od privrede do kulture i sporta, bez „amina odozgo“ se više ne zapošljavaju ni kafe kuvarice, a javne nabavke su postale samo puke, formalne obaveze unapred izabranih „jedinih ponuđača“.

Nijedna do sada objavljena platforma opozicije ne tretira, na primer, činjenicu da predsednik republike odbija da primi sudski poziv na adresi predsedništva i da tako kompromituje čitavu sudsku vlast i poništava jednakost građana pred zakonom, što je daleko širi i ozbiljniji društveni problem od loših izbornih uslova.

Koliko vrede korekcije izbornih uslova ako se uzbunjivači proglašavaju izdajnicima i umesto da budu zaštićeni bivaju hapšeni i krivično gonjeni, poput Aleksandra Obradovića iz Krušika?

Koliko vredi dogovor oko izbornog sistema, cenzusa ili sprečavanja funkcionerske kampanje dok nam parlament specijalnim zakonima o potvrđivanju međunarodnih, a zapravo privatnih sporazuma predsednika republike s drugim državama suspenduje sve propise, od građevinskih, preko ekoloških, do onih koji garantuju slobodno tržište, zaštitu imovine i prava radnika?

Građanski preokret smatra neophodnim da se političke organizacije opozicije svojim zahtevima odrede prema suštinskim problemima društva, a ne samo prema izbornim uslovima. Na taj način bi pokazale da su prava alternativa, a ne samo „murta“ koji tvrdi da će biti bolji od „kurte“ ako mu se pruži prilika.

Zahteve treba isporučiti jedinom vlasniku vlasti u Srbiji kao logičnoj adresi. Prihvatanje predsednika parlamenta kao organizatora dijaloga je posredno poništavanje efekata bojkota izbora i prihvatanje postojeće skupštine kao legitimne.

Od međunarodnih posrednika treba tražiti pomoć za reanimaciju demokratskih vrednosti i uspostavljanje funkcionalnog pravnog poretka, s obzirom na to da su do sada pokazali spremnost samo za posredovanje u suženom dijalogu čiji je cilj da bez suštinskih promena vrati opoziciju u parlament i pomogne autoritarnom vladaru da popravi svoj spoljnopolitički imidž.

I kao što nema primera u istoriji da je neka nedemokratska, autoritarana vlast otišla mirno, nakon dogovora za pregovaračkim stolom, nema ni opozicije koja je u takvim društvima pobedila, a da nije ubedila javnost da se suštinski razlikuje od vladara i da je odlučna, dosledna i spremna na žrtvu, umesto na pregovarački kanabe.

Autor je predsednik Građanskog preokreta