Odoleva Gordijev čvor

Ovih dana svedoci smo revolta kod jednog dela uleme, za koji se u poslednje dve godine pričalo da iniciraju „smirivanje tenzija“ i „iznalaženje pomirenja“ među zavađenim stranama; taj obračun sa „liberalima“ unutar IZuS kulminirao je fizičkim nasrtajem muftije Zukorlića na šefa Ureda za hadž Bekira ef. Makića i njegovo „jednoglasno“ isključenje iz IZuS. S druge strane, efendija Makić je optužen za zloupotrebu službenog položaja, a u Pazaru poznat je kao jedan od uglednijih predstavnika islamske uleme, glavni zastupnik ideje pomirenja sandžačkih muslimana i kao jedini protivkandidat muftiji Zukorliću na dosad održavanim izborima za poglavara IZuS.

Afera „Makić“ doprinela je žustrim reakcijama muftije Zukorlića, ali i otvorila jedno drugačije poimanje stvari kada su u pitanju odnosi u Islamskoj zajednici. Naime, određen broj imama koji pripada IZuS već dve godine izražava nezadovoljstvo ponašanjem muftije Zukorlića. U svom izlaganju Bekir ef. Makić uspeo je da artikuliše te antagonizme kroz nekoliko nepobitnih činjenica: od nepotizma i stvaranja plemensko – rođačkog sistema upravljanja islamskom zajednicom, preko kreiranja nepodnošljivog i izrazito nerazumevajućeg odnosa prema uposlenicima i ulemi.

Raskol u IZ, koji je otpočeo 2007. godine, uz punu podršku režima Koštunice uspeo je da podeli sandžačke muslimane. Posledice puča i raskola u godinama nakon toga stvorile su neke nove konstelacije odnosa, posebno na političkoj sceni. Političkim dogovorima muftija Zukorlić pružao je punu podršku tadašnjem režimu Borisa Tadića, koji je garantovao jedinstvenu islamsku zajednicu, pre svega u toku predizborne kampanje. Tadić je tada dobio svoj poslednji predsednički mandat, ali jedinstvena islamska zajednica ostalo je samo deo javnog obećanja izrečenog na gradskom trgu pred više hiljada građana.

Od tada, u procesu pomirenja i nalaženja rešenja za probleme IZ postojalo je nekoliko inicijativa: od medijacije turskog reisa Gormeza i bivšeg reisa Cerića, uključivanja sandžačkih bošnjačkih političara, pa i zvaničnog Beograda, ali i nekoliko susreta predstavnika turskog Direktorata za verska pitanja sa vodećim predvodnicima obe IZ. Nijedna inicijativa o mogućem razrešenju Gordijevog čvora nije uspela. Pobuna uleme, jasan zahtev imama, overen njihovim potpisima, u kome se hitno traži rešavanje nastalog problema, dovelo je do toga da reaguje i muftija Zukorlić izjavom o spremnosti ustupanja čelne pozicije za slobodnu i jedinstvenu IZ – koja pokazuje „marketinšku histeriju“ i način da smiri tenzije, a priču o pomirenju udalji od suštine i umanji efekte nezadovoljne uleme.

U nameri da dodatno, političkim legitimitetom, učvrsti svoju poziciju unutar IZuS, muftija Zukorlić je krenuo sa osnivanjem Bošnjačke demokratske zajednice (BDZ) da bi 2012. bio kandidat na predsedničkim izborima. Međutim, deo uleme, do tada formalno lojalne muftiji Zukorliću, nije podržavao takvu eksplicitnu političku aktivnost i pokušaj pretvaranja Islamske zajednice u političku partiju, ali nije bilo povoljnog trenutka za bilo kakvu snažniju reakciju. Ideolozi programa pomirenja i jedinstva postepeno su „demokratskom degradacijom“ sputavani sa namerom da se njihov glas i razumevanje ovog kompleksnog problema minimizuje.

Pri formiranju Štaba za odbranu Islamske zajednice, muftija Zukorlić je rekao „…da će na području Sandžaka i općenito Srbije funkcionirati u punom svom kapacitetu, autonomna i slobodna Islamska zajednice, koja neće biti servis niti jednoj političkoj partiji, koja neće biti servis niti jednoj politici, interesnoj zajednici, bilo ona grupa ili pojedinac. To su principi na osnovu kojih funkcioniramo, evo, već dvije decenije“. Nažalost, IZuS je poslednjih godina, a od osnivanja BDZ, postala autentična politička zajednica koju je zloupotrebio muftija Zukorlić, promovišući svoje političke stavove i ideje. Upravo pomenuta muftijina konstatacija predstavlja deo manifesta uleme „liberala“ koji želi takvu IZ. Ali, jedinstvom i pomirenjem najviše gube i reis Zilkić, a mnogo više muftija Zukorlić. Zato je energija obe strane, a Zukorlićeva eksplicitno, usmerena na potpunu blokadu svake priče o jedinstvenoj islamskoj zajednici. Na kraju, ostaje da čekamo i reakciju smirenog reisa Kavazovića, za koga neko reče; da bi presekao, meri devet puta!

Informaciju muftije Zukorlića da se radi na stvaranju treće islamske zajednice, koju će činiti deo uleme iz oba zavađena tabora nema logičko uporište. Treća islamska zajednica je projekat bez ikakve održivosti, jer su za realizaciju takve inicijative potrebne, pored političke podrške trilaterale na relaciji Beograd, Istambul, Sarajevo, i ogromna finansijska sredstva, kao i resursno-infrastrukturni objekti. Bez toga besmisleno je govoriti o nekakvoj novoj islamskoj zajednici. Na ovaj način samo bežimo od suštinskog problema, a to je priča o jedinstvu i pomirenju, tačnije priča o stvaranju demokratičnijih i konstruktivnijih odnosa unutar same zajednice.

Suština te priče jeste sledeće: ulema, i to većinska iz oba tabora IZ, koja je svojim potpisom podržala srž liberalnog koncepta traži hitno pomirenje i jedinstvo među muslimanima u Sandžaku. To podrazumeva korenitu reformu koja bi, pre svega, morala definisati status i položaj Islamske zajednice u Srbiji. Jedinstvena islamska zajednica je želja svakog vernika u Sandžaku, a promoteri ove ideje sasvim objektivno izražavaju potrebe i želje Bošnjaka/muslimana za jednom, jedinstvenom islamskom zajednicom, kojom će rukovoditi onaj koga celokupna ulema demokratski odabere.

Autor teksta je koordiantor Akademske inicijative „Forum10“ iz Novog Pazara