Odsustvo odgovornosti

Dve stvari me tu čude. Prva se tiče toga da one sada govore da se na vanredne izbore mora izaći i glasati protiv Vučića, to jest za DS, jer se samo tako ovaj može zauzdati. Koliko se ja sećam, platforma „belih listića“ sastojala se u tome da su sve stranke iste, da se više ne može glasati za manje zlo i da se DS mora kazniti zato što je izneverio očekivanja svojih glasača. Ono što bih voleo da mi dotične gospođe objasne jeste gde se sada zagubila priča o glasanju za manje zlo? Ili misle da je DS sada postao dobro, pa se može mirne savesti glasati za njega? Mislim da nije tako, pre svega zato što i one naglašavaju da se sada mora glasati protiv vučićevske platforme, a DS je tu samo najprihvatljiviji izbor, dakle opet manje zlo. A zatim i zbog toga što je vrlo jasno da se DS nakon poraza nije transformisao, nego je dodatno propao, možda zahvaljujući i tome što prvi put na čelu nema intelektualca, već tehnokratu konzervativnih shvatanja.

Druga stvar koja me čudi jeste što od dotičnih ne dobijamo nikakvo objašnjenje kako je to moguće da smo ponovo dovedeni u situaciju da glasamo protiv. Dakle, u situaciju u kojoj smo bili do 2000. godine, kada su mnogi među nama, prvo ceo dan sedeli na ruci, a onda ipak otišli da glasaju za Koštunicu. Kako je moguće da smo ponovo na početku i kako smo došli u situaciju da glasamo za nekog novog „Koštunicu“. I da li pomenute gospođe osećaju makar mrvicu lične odgovornosti za to što smo u takvu situaciju ponovo dovedeni? Na osnovu njihovih izjava rekao bih da ne osećaju, budući da one skidaju odgovornost sa „belih listića“ i da za dovođenje ovih sadašnjih na vlast optužuju isključivo Tadića i njegov DS. No, ja bih rekao da takve izjave ne stoje.

Bez obzira na to koliko je Tadićev DS kriv svima nama koji smo od njega imali velika očekivanja, podsetiću na to da je na svim izborima od 2003. godine naovamo pobeđivala SRS, osim na onim iz 2008, kada je osvojila drugo mesto, opet sa zavidnim brojem mandata. A zašto ta stranka nikada nije uspevala da sastavi vladu? Naprosto nije bila prihvatljiva u, da tako kažemo, civilizacijskom smislu. Ako se neko u ovoj zemlji sa kratkim pamćenjem seća, koalicija između SRS-a, SPS-a i DSS-a već je bila dogovorena u Beogradu, kad je Dačić pogazio dogovor i napravio koaliciju sa DS-om i na republičkom i na gradskom nivou. Tu je reč bila samo o tome da je SRS bila prokažena stranka, neprihvatljiva, pre svega, međunarodnoj zajednici.

I tako smo došli do famoznih izbora 2012. Neki radikali su u međuvremenu postali naprednjaci i osvojili su onoliko mandata koliko su uglavnom osvajali i ranije. Ali su se tu pojavili „beli listići“, koji su, jašući na priči o borbi protiv „diktatora Tadića“, takvu ideologiju i platformu učinili ne samo prihvatljivom nego je Vesna Pešić pozvala da se u drugom krugu predsedničkih izbora glasa za Nikolića. Dakle, „beli listići“ su najpre onu, nekada neprihvatljivu opciju, učinili prihvatljivom, a zatim su, omogućivši tesnu pobedu Tomislavu Nikoliću, doprineli stvaranju koalicije koja je sada na vlasti. A onda se na to nadovezala i međunarodna zajednica, koja je procenila da će problem Kosova lakše rešiti sa onima koji su taj problem i napravili, i da će oni, iz raznih, a ponajviše iz finansijskih razloga, biti mnogo kooperativniji od prethodne vlasti, koja se na tom terenu neprestano susretala sa neviđenom opstrukcijom (pre svega od istih onih koji taj problem sada vode ka kakvom-takvom rešenju).

Meni je i bez Vesne Pešić jasno šta mi je činiti na predstojećim izborima, ali naprosto me kao građanina i misleće biće vređa odsustvo svesti o ličnoj odgovornosti u ovdašnjoj „intelektualnoj eliti“.

Autor je arhitekta iz Beograda