Odustali smo od efikasnog studiranja po principu „godina za godinu“

Ovaj dogovor pokrenuo je proces saradnje koji je izmenio visoko obrazovanje u Evropi i bio začetak stvaranja jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja (European Higher Education Area, EHEA). Poslednja ministarska konferencija EHEA održana je 24-25. maja 2018. godine u Parizu i tom prilikom je Belorusija postala 48. zemlja koja je usvojila Bolonjske principe i pristupila evropskom prostoru visokog obrazovanja. Na konferenciji je analizirana realizacija ciljeva postavljenih na prethodnoj konferenciji u Jerevanu 2015. godine. Ti ciljevi se realizuju kroz aktivnosti koje vode ka dobrovoljnoj konvergenciji i reformi visokog obrazovanja u EHEA. Zasnovani su na opredeljenosti država, članica EHEA, da preuzmu odgovornost da razvijaju visoko obrazovanje uz punu podršku akademskim slobodama, institucionalnoj autonomiji i uz opredeljenost za akademski integritet. Realizacija ovih ciljeva nije moguća bez adekvatnog finansiranja, uspostavljanja prepoznatljivih akademskih zvanja i prihvatanja principa i postupaka kontrole kvaliteta. Kada su ovi vidovi podrške skromni, neminovno dolazi do usporavanja preobražaja visokog obrazovanja u Evropi u jedinstveni sistem. Većina članica EHEA se u proteklom trogodišnjem periodu usredsredila na implementaciju reformi. Radilo se na obezbeđivanju strukture tri nivoa studija (osnovne, master i doktorske), olakšanom priznavanju diploma i kontroli kvaliteta.

Sistemi visokog obrazovanja u Evropi najviše su zaokupljeni kontrolom kvaliteta obrazovnog procesa. Od institucija visokog obrazovanja očekuje se da razviju i učine javnim strategije obezbeđivanja kvaliteta i izveštaje o vrednovanju. Eksterne evaluacije se poveravaju nezavisnim agencijama čiji je rad usaglašen sa standardima i preporukama za obezbeđivanje evropskog kvaliteta (Standards and Guidelines for European Quality Assurance, ESG). Mnoge zemlje ugradile su ESG u svoje nacionalne standarde. Međutim, ni u evropskim, ni u domaćim okvirima još uvek nisu preduzete mere koje bi obezbedile dovoljnu angažovanost studenata u postupcima kontrole kvaliteta, iako bi u svim procesima studenti morali biti prepoznati kao ravnopravni partneri.

Aktivnosti vezane za unapređenje nastave odnose se na mere koje u nastavu unose inovacije i primenu digitalnih tehnika, jačaju nastavničke kompetencije i otvaraju ustanove ka međunarodnoj saradnji. Većina zemalja prihvatila je evropski sistem prenosa bodova (ESPB) koji predstavlja jedinstven okvir za sakupljanje i prenos bodova. Bodovi se dodeljuju na osnovu ostvarenih ishoda učenja i opterećenja studenata u nastavi. Na univerzitetskim nastavnicima i saradnicima leži najveća odgovornost da podstaknu studente da savladaju gradivo i zahtevane veštine i osposobe ih za tržište rada. Propisi retko obavezuju univerzitetske nastavnike da pored stručne imaju i odgovarajuću nastavnu kvalifikaciju, a sticanje nastavnih veština uglavnom se prepušta samom nastavniku, uz nedovoljni nadzor visokoškolske ustanove. Koncept celoživotnog učenja u mnogim zemljama nije dovoljno zaživeo, što ograničava mogućnosti daljeg razvijanja stručnih kompetencija zaposlenih tokom radnog veka.

Univerzitet u Beogradu prepoznao je ovu potrebu i pokrenuo program obuke nastavnika u cilju unapređenja nastavnih kvalifikacija i veština (TRAIN). Zbog slabog stanja na tržištu rada, u većini evropskih zemalja se čine napori da se ojačaju saradnja i odnosi između visokog obrazovanja i potencijalnih poslodavaca. Još jedna slabost i izazov na koji ukazuju i evropska i domaća istraživanja jeste činjenica da u studentskoj populaciji nema dovoljno studenata iz ugroženih društvenih grupa i da je njihova verovatnoća završavanja studija manja.

I konačno, visokoškolski sistemi u EHEA sve su više okrenuti internacionalizaciji. Tokovi i broj mobilnosti studenata i nastavnika razlikuju se na nacionalnom nivou, pogotovo ako se porede programske i partnerske zemlje u Erazmus+ programu. Srbija trenutno prelazi iz statusa partnerske u status programske zemlje, čime će se proširiti pristup raznim evropskim programima i fondovima.

Ministri su na nedavnoj konferenciji u Parizu još jednom podvukli značaj akademskih sloboda i autonomije visokoškolskih institucija, kao i učešće studenata i drugih zainteresovanih učesnika u demokratskom uređivanju i upravljanju visokim obrazovanjem. Naglasili su da je neophodno da se dalje radi na zajedničkim vrednostima koje ujedinjuju sisteme visokog obrazovanja i da se obezbedi jasna zakonska zaštita koja definiše i ograničava ulogu države u organizaciji i upravljanju visokoškolskim institucijama.

Kakva je situacija sa sprovođenjem i unapređivanjem Bolonjskih principa u Srbiji? Imajući u vidu sredstva koja se ulažu visoko obrazovanje, stanje i nije tako loše. Sa druge strane, to nas ne može osloboditi odgovornosti da na tome radimo, pogotovo na preispitivanju sadržaja nastavnih planova i programa, inoviranju nastavnih tehnika i jačanju kapaciteta nastavnika i saradnika. Član 103 novog Zakona o visokom obrazovanju daje kao zakonski uslov za sticanje budžetskog statusa prag od 48 ESPB bodova. Time smo praktično odustali od jedne od osnovnih namera Bolonjskog procesa, od efikasnog studiranja po principu „godina za godinu“. Formalno smo priznali da prosečnom studentu treba pet godina da završi četvorogodišnje studije. Ovo ne može biti cilj sistema visokog obrazovanja u Srbiji i želim da verujem da će se i država i visokoškolske ustanove zalagati za stvaranje uslova i mogućnosti da studenti u predviđenom roku završe studije.

Autorka je novoizabrana rektorka Univerziteta u Beogradu