Ofanziva na privatnost

Nisu tu pare odlučujuće, mada su plate u vojsci male. Kako je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku od pre neku godinu pokazalo, vojnike znatno više tera odnos nadređenih, činjenica da se bave svim i svačim, osim onim za šta su školovani, ali i to što je poslednjih nekoliko godina vojska svedena na dekor za slikanje političara.

Naređenje koje ovih dana dobijaju vojnici širom zemlje lako bi moglo da za određen broj ljudi bude kap previše. Naime, Vojni sindikat Srbije saopštio je da im se javljaju ljudi kojima starešine traže privatne mejl adrese, a u pojedinim slučajevima i pristupne lozinke. Šta će im – ne zna se. Navodno, adrese se traže zbog „onlajn“ nastave, ali onda izostaju ključni odgovori – kakva je to nastava koja zahteva i lozinke i zbog čega ne mogu da se koriste službeni mejlovi koje ima svaki profesionalni vojnik?

Najzad, ne zna se ni da li je takvo naređenje legalno. Naime, da bi se obrađivao bilo koji lični podatak neophodno je uporište u zakonu. Dakle, mora da postoji član zakona koji kaže ko, pod kojim uslovima, zašto i kako sme da koristi koje podatke. Vojska jeste krut hijerarhijski sistem, ali je pitanje postoji li zakonski član koji bi im dozvolio da traže ljudima lozinke od ličnih mejlova. U već pomenutom Vojnom sindikatu kažu da ne postoji.

Ministarstvo odbrane već danima ćuti, ni potvrde, ni demantija. Čekaju da temi istekne rok trajanja. Problem sa tom logikom je što i kad mediji zaborave, vojnici kojima je povređeno pravo na privatnost sigurno neće.

Kako je nedavno saopštio sindikat, od početka godine vojsku je napustilo 47 oficira i 24 podoficira. To je samo vrh ledenog brega potpunog ignorisanja kadrovskog urušavanja vojske čija je, kako je formulisao sindikat, i sama operativnost dovedena u pitanje. Drugačije rečeno, super je što nabavljamo francuske „rafale“, ali hoćemo li imati nekoga da leti njima jednom kada stignu?