Oformiti rukovodstvo protesta od pozvanih javnih ličnosti

Samom činjenicom da ih je zamaglilo postavlja se pitanje koliko će Srbija dugo šetati i da li će se građanska energija ponovo potrošiti na pogrešne stvari. Upravo zbog toga što ta druga pitanja nisu postavljena.

Da bi se ta druga pitanja pravilno postavila potrebno je podsetiti se neke prelomne događaje iz nedavne prošlosti. Možda će nam ta podsećanja pomoći da prepoznamo put kojim treba ići. Na tom putu, odnosno na njegovom kraju,dobićemo odgovor ko je bio organizator. Taj odgovor i nije toliko bitan. Ako je organizoator pravi, ili je onaj lažni loše procenio, reći ćemo svaka čast, jer smo konačno pobedili . Ako organizator nije pravi, gledano sa aspekta konačnog rezultata protesta, onda je organizator Njihov. Ali, političke posledice snosiće nove snage sa političke scene, koje personifikuje gospodin Janković.

Nego da se vratimo na podsećanja, da bi moje razmišljanje počivalo na iole ozbiljnim argumentima.
Nova politička elita u Srbiji mora da zna da neki događaji, ljudi i pojave nisu slučajni i da iz istorije kao učiteljice života izvuče zaključke. Deveti mart u Srbiji bio je prvi veliki pokušaj i šansa za Srbiju. Nije uspelo.

Peti oktobar bio je druga velika šansa za Srbiju. Nije uspelo.
Ubistvo Premijera Nove Srbije Zorana Đinđića treći je događaj koji treba imati u vidu, posle koga je borba za demokratiju i otvoreno društvo postala iluzija.

Ovo su, nadam se da ćemo se složiti, tri dogđaja koja se dominantno obeležila proteklo vreme. Postoje stvari koje ova tri dogašaja povezuju i iz kojih nova politička elita mora da izvuče zaključke.
Ako bi se postavilo pitanje zašto nije uspeo Deveti mart, onda se odgovor mora tražiti u činjenici da tadašnja opoziciona elita nije bila dozrela visini zadatka koji je ispred sebe postavila. Ciljevi protesta nisu smeli da se odnose na pitanja iz dnevne politike/ smena TV rukovodstva i druge budalaštine/, već je trebalo da se tiču otvaranja dosijea, lustracije za kompromitovane političke kadrove i kao osnovno, komunistikim strukturama morao se postaviti zahtev da se odreknu vodeće uloge u društvu i svih stečenih privilegija, da bi demokratska utakmica bila utakmica ravnopravnih. Ništa od toga nije učinjeno. TV rukovodstvo je smenjeno, došlo je drugo i još gore.

Rezultati Petog okobra poništeni su Šestim oktobrom. Umesto afirmacije političkog načela legitimiteta, što bi značilo potpun diskontinuitet sa političkim nasleđem, u Srbiji je preko Koštunice afirmisano načelo legaliteta. To je načelo donelo personalnu smenu vlasti . Umesto Miloševića došao je Koštunica. Dosijei nisu otvoreni, lustracija nije sprovedena. U takvim okolnostima Premijer Đinđić imao je sužen manevarski prostor za realizaciju savremenih političkih ideja. Ubijen je kada je zapretio da će neke od njih početi da realizuje.

Atentat kao političko ubistvo najviših političkih i državnih ličnosti ima određeneo značenje. Stvari u ruke preuzimaju političke snage čija politika ubila Premijera. Tadić je bio samo maska.
Ubrzo su se na scenu vratili Milošević, Šešelj i Mira Marković, prvi preko političkog sina Dačića, drugi preko političkog suina Vućića, a treća preko političkog sina Vulina.
Zato Srbija ponovo šeta.
Nova politička elita u Srbiji mora učiniti da ovu šetnju politički artikuliše. Ako to ne učini šetnja će prestati sama posebi. Organizator koji nije imao dobre namere osetiće radost, onaj drugi tugu.
Nova politička elita ne sme da nasedne na floskulu da je politika potrošena roba, da su svi isti, da protesti moraju ostati građanski, sindukalni, narodni, široki, otvoreni i sl. Samo ne politički. Protesti upravo moraju postati politički. Zato postoje demokratija i politička borba, koja se odvija i u parlamentu i van njega, s obzirom na to u kakvom je stanju odnosno društvo.
Ako nove političke snage ne budu imale sluha za građanske proteste, brzo će biti zaboravljene i pridružiće se društvu političkih manipulatora.
Možemo li zamisliti dobar simfonijski orkestar bez dirigenta,

Zato bi trebalo:
– oformiti rukovodstvo protesta, u koje će ući nekompromitovani političari i pozvane javne ličnosti.
– vršiti selekciju političkih govornika i “cenzuru” njihovih govora, zbog mangupa iz njihovih redova
– odrediti početno mesto svakodnevnog okupljanja, da bi građani znali gde treba da dođu, kada im obaveze to dozvole
– nakon održanih govora održati šetnju, kraćim putanjama, na primer starom stazom pored balkona Bake Olge, da za one koji ne mogu da izdrže ne bi bila zamorna.
Time bi se sprovela svojevrsna lustracija iskompromitovanih političkih ličnosti, javnih radnika, njihovih partija, udruženja i sl. Tako na primer, ne bi bilo mesta za javni nastup manipulatorima kao što su Tadić, Čanak, Čeda i mnogi drugi. Mogu da šetaju kao građani.
Time bi se Srbiji ponudio novi političku program, sa novim ljudima. Janković je svakako jedan od njih.
Ako toga ne bude izgledi da šetnja može doneti dobar rezultat su dosta mali.

Autor je advokat i publicista