Vidim na vestima da građani masovno lepe nalepnice na zgradu RTS-a, pa reših da i ja isto učinim. Računam ipak je to RTS, gleda ga cela Srbija (a u cilju objektivnog informisanja zainteresovane javnosti koja ima pravo da zna sve), možda će neko i moj oglas da zapazi.
Spremim se jedne subote, proguram među demonstrante, pa na vrata zalepim oglas sledeće sadržine: „Prodajem vepra nerasta, može se pogledati 24 časa, cena po dogovoru, a može i zamena.“
I broj telefona. Taman što sam zalepio moj oglas, kad prilaze mi dva policajca, jedan mlađi i jedan stariji, pa će onaj mlađi meni…
– Jel to nešto politički… lepiš protiv vlasti…
– Ja… taman posla, pa ovo je oglas – zbunjeno odgovorim, ali onaj nastavlja…
– Pa šta ti misliš, da ja ne znam na koga se to odnosi… ti misliš da sam ja budala, da ne znam ko može da se gleda 24 časa… i koga treba zameniti.
– Čekaj malo, druže… ovaj, gospodine, mislim da je došlo do zabune. Ako ste pomislili da sam ja pomislio to što ste vi pomislili – onda mislim stvarno – odgovorim zbunjeno.
– Čekaj malo, čekaj… – ubaci se u razgovor onaj stariji.
– Odakle si ti?
– Iz Pinosave – priznadoh.
– A ja sam iz Zuca. Koliko ceniš tog tvog vepra?
– Pa možemo da se dogovorimo oko cene ili zamena za polovnog juga.
To veče sam shvatio da su i policajci samo ljudi, i da neki od njih moraju da čuvaju svinje, ali smo se zato posle u kafani – totalno usvinjili…
Mile Mangulica, poljoprivredni proizvođač iz Pinosave
Autor je satiričar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
