Voda – znači život, ali ume da bude i uzrok brojnih problema

I kao životna namirnica, i u bilo kom pojavnom obliku da se pojavljuje, voda čini naše okruženje. Praktično, voda čini 70 odsto naše planete, značajan deo našeg organizma i najlepšu tečnost u jednoj čaši. A kakvi smo mi prema vodi ? Pa, svakakvi. Pijuckamo je, polivamo, prolivamo i najvažnije, zagađujemo. Onu iz vodovodnih cevi, takozvanu pijaću, dovedenu do naših domova trošimo previše a imamo je premalo. Statistika pokazuje da stanovnici Srbije dnevno troše 250 litra vode dok je prosek u zemljama Evrope 120 litara. Po komforu, ipak, niko ne može prići Amerikancima, oni je troše najviše. Ipak, znajući našu situaciju, sva je prilika da nama voda kao i mnoge druge stvari “curi” gde ne treba, izliva se iz cevi pa je izgubimo, onako gospodski, na putu do cilja. Znači, ostaje nam malo. A i ono malo što imamo rado smo prodavali. Odavno upozoravaju naši stručnjaci, 80 odsto flaširane vode iz srpskih izvora proizvode fabrike koje su u rukama stranih kompanija. Od oko 300 izvorišta, tek trećina, ali najkvalitetnijih i najbogatijih, koristi se za plasman na tržište. Pošto je reč o strateškoj sirovini, kojom će se u budućnosti meriti bogatstvo nacija, malo je učinjeno na zaštiti tog resursa.

Poseban problem za građane predstavljaju nekvalitetna izvorišta, isto tako neadekvatna prerada vode. Samo u Vojvodini, a naročito Banatu, kvalitet vode na izvorištima je izuzetno loš. Ta voda ima miris, boju i ukus. Ironija je da Banat, okružen brojnim barama, ispresecan rekama i jezerima, pati od nedostataka ispravne pijaće vode a da su njegovi žitelji u 21. veku žedni. Da nije samo ovde crno uverili su javnost i Užičani, podatkom da i zdravo izvorište može da se zagadi taman toliko da se ugrozi rad čitave vodovodne mreže. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ evidentirao je da mali broj opštinskih, gradskih i regionalnih vodovoda kod nas ima ispravnu pijaću vodu. Veći deo zemlje, naročito Bačka, Banat i jug Srbije, ima neispravnu vodu i po fizičko-hemijskim i po mikrobiološkim parametrima. Javne česme ne kontrolišu se redovno a najteže je u selima, gde su ljudi i deca, ali i životinje, primorani na korišćenje nekontrolisane vode iz individualnih bunara, pa dolazi do zdravstvenih problema. Ni prema tekućim vodama nismo bolji. Za vodu u jezerima i rekama ne hajemo ni pet para, dokaz su plastična flaše i kese i još puno toga lošeg, što se izliva direktno u reke a nije samo industrijski otpad. Tako lepe reke kao što su Sava, Dunav, Tisa i još mnoge koje imamo, zaslužuju bolji odnos. Nekada ponos, kanal DTD sada čeka bolje dane. Navodnjavanje, odvodnjavanje, sve je isprobano a njive suve.

Voda, ta važna tečnost, znači život ali ume da bude i uzrok brojnih problema. Poplave, bure, pljuskovi, grad, led, sve su to pojavni oblici vode u različitim stanjima čije smo posledice osetili. Topljenje snega na Karpatima izazvalo je u proleće 2005. godine nezapamćene poplave u rumunskom i srpskom delu Banata, kada je stradalo selo Jaša Tomića a cela zemlja tada pritekla u pomoć. U maju 2014. poplava se ponovila u tragičnom obliku. Te godine palo je toliko kiše, apsolutni padavinski maksimum od preko 100 litara po kvadratnom metru i preko 200 litara vodenog taloga tokom tri dana najviše su se orbušili na Valjevo, Beograd, Loznicu i Novi Sad. Ovaj ciklon izazvao je bujice, poplave i klizišta, koja su za kratko vreme odnele preko 30 života a porušile i oštetile brojna mesta u centralnoj Srbiji. Najtragičnije bilo je u Obrenovcu, svi smo zapamtili. U tom smislu nismo izuzetak, nema mesta na planeti koje nije osetilo blagodeti ili posledice vodene sile. Tek kada je ima previše, voda nam u tečnom li smrznutom stanju predstavlja problem. U svojevrsnom renesansnom gradu na vodi, Veneciji, poplave i oseke su svakodnevnica. Pojedine oblasti Indije ali i Havaji, naročito vulkanska oblast, mesta su gde padaju najobilnije kiše na zemlji, dok se u Nemačkoj nalaze oblasti sa najviše maglovitih dana.

Od davnog Talesovog zaključka, da sve potiče iz vode i sve se u nju ponovo pretvara, dele nas vekovi ali je poruka razumljiva i danas. U teorijama evolucije voda je definitivno imala značajnu ulogu, a jedna od teorija nastala početkom sedmadesetih godina prošlog veka koja je popularnost stekla u kasnijim dekadama ženske emancipacije, definitivno je ona potekla od engleskinje Elejn Morgan i njenog dela “Poreklo žene”. Elejn je pasionirano do kraja života (preminula 2013.) zagovarala teoriju, koja nije u zvaničnim naučnim krugovima prihvaćena, da je poreklo čoveka pa time i žene u direktnoj vezi sa vodenim svetom. Boravak pored vode, ishrana, preživljavanje sve su to okolnosti koje su pomogle razvoju naše vrste u dalekoj prošlosti, smatrala je Morganova koja je popularnost u široj javnosti stekla popularnim stilom teoretisanja.