Ogledalo

Aleksandar Vučić napravio je jednu takvu grešku time što se lično kandidovao za predsednika i što je odbacio sigurnu varijantu sa Tomislavom Nikolićem. On sada ima ozbiljni problem sa samim izbornim procesom, iz koga može da ga spasi samo to ako Vojislav Šešelj bude drugoplasirani. To se iz sigurnosti sa kojom Vučić nastupa iz javnosti ne može videti, ali on je na početku faze kada njegove poruke počinju da se okreću protiv njega.

Nastup većine opozicionih kandidata koji do u sitne detalje osporavaju i sastav izborne komisije i način brojanja glasova i sam postupak kandidovanja, gurnuo je Vučića u defanzivu. On je taj koji stalno mora da pokazuje konstruktivnost i popuštanje kako bi dokazao da nije diktator i da ne krade izbore. Zatim, da objašnjava zašto se kandidovao za funkciju predsednika iako je to manja vlast od premijerske koju ima, iako to nije tačno. Naprotiv, predsednik komanduje vojskom i ima kontrolu nad službama bezbednosti – što znači da je tu i najveći izvor moći. S tim što je Nikolić tu moć dobrovoljno predao Vučiću.

I da poseže za bajkom – u intervju na TV Hepi Milomiru Mariću Vučić je više puta pomenuo ogledalo u kome se vidi pravi zli lik opozicije. Ali, time je samo prizvao tumačenje da je u političkom ogledalu odraz vlasti lik komičnog kandidata Belog Preletačevića. To je primer kako poruka u kampanji, iako u njoj nema ničeg pogrešnog, ima pogrešno dejstvo. Valja podsetiti da je na sličan način – ismevanjem – Vučića pokušavao da uzdrma Saša Radulović i to različitim performansima. Međutim, lider DJB jednostavno nije taj profil – isuviše je sličan samom Vučiću.

Konačno, iako Vučić ostvari rezultat koji mu daje Ipsos stratedžik od 53 odsto, a možda i veći, opozicija će posle izbora imati i dalje razloga da tvrdi da mu je rejting u padu. Pozivaće se na to da je iza Vučića stala čitava vladajuća koalicija koja je prema rezultatima izbora iz 2016. imala oko 60 odsto, te da je sve manje od toga dokaz pada poverenja.