Okanite se mazohizma: Otvoreno pismo opoziciji

O nepodnošljivoj bahatosti i štetnoj prepotentnosti čelnih ljudi režima, koji se ophrvani osećajem više vrednosti i samoobmanom da poseduju vrednosti koje realno nemaju, ne treba se mnogo baviti. Nekompetentnost mnogih od njih svakim danom je sve vidljivija. Za potvrdu navedenog, ilustrativna je izjava Safete Biševac na N1: „čoveku dođe da žali članove Vlade koji saslušaju šta ima da im izdeklamuje Aleksandar Vučić, a posle ne kažu ni reč“.

Meni je neshvatljivo što je opozicija ostala nema posle dva fijaska našeg vladajućeg režima na međunarodnoj sceni. Prvi put, ona nije u većoj meri naglasila neuspeh predsednika Republike i naše diplomatske službe, da spreče da Generalna skupština UN usvoji Rezoluciju o uvođenju 11. jula kao Dana sećanja na Srebrnicu.

To što nije podržala nastojanje Generalne skupštine da očuva svoj međunarodni kredibilitet, opozicija je propustila i priliku da privuče sebi građanske i levo orijentisane birače. Drugi put, opozicionari nisu oštrije osudili nastojanje vlasti da dobije otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa EU na „lepe oči“ i praznim obećanjima, umesto sprovođenjem društvenih reformi, promenom nakaradnih izbornih uslova, smanjenjem korupcije, ukidanjem medijskog mraka i obezbeđenjem nezavisnog sudstva i tužilaštva…

Za sve nezavisne posmatrače naše uzavrele političke scene je neprihvatljivo što opozicija bez velikog otpora, mazohistički, na svoju štetu, „trpi tiraniju većine“. (Vesna Mališić u Radaru). Više puta poslanici SNS i SPS su u parlamentu nadmeno postavljali pitanje opoziciji: „Šta vi to hoćete? Pa mi smo pobedili na izborima“.

Opozicioni poslanici to ne čine, a morali bi to uvek raditi, da im u odgovoru postave uzvratno pitanje: „Tačno je pobedili ste na izborima a kažite nam, kako ste to pobedili“? Neće biti na odmet da im objasne da se legitimna vlast ne dobija uvozom birača, monopolom na informativne programe javnih servisa i televizija sa nacionalnom frekvencijom i korupcionaškim potkupljivanjem tabloida, kvazi analitičara i preletača iz drugih partija.

U prošli petak iza ponoći, posle napada šest SNS kapuljaša, koje je predvodio visoki funkcioner te partije na vlasti Luka Petrović na Dragana Đilasa, lidera jedne opozicione partije i Đorđa Aleksića, u izveštajima sa te tuče, u emisijama RTS i svim televizijama sa nacionalnom frekfencijom isečen je deo snimka u kojem se vidi da jedan jurišnik SNS iz sve snage šutira Aleksića u predelu bubrega. Odmah sutradan, na hitno zakazanoj vanrednoj konferenciji za novinare Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, optužila je Dragana Đilasa za napad na decu od 18, 19 i 20 godina.

U velikom stresu i neodmerenom naletu mržnje, koja ne bi smela da bude svojstvena političarima, izrekla je najveću laž: „Na plakatima koje su lepili članovi SNS, pisalo je da je Đilas lopov a ja sada kažem – on je najveći lopov“! Sutradan nisam video opozicionare ispred pomenutih televizija da traže da se objavi ceo snimak sukoba šestorice protiv dvojice i krvničko šutiranje naprednjačkog batinaša nemoćnog čoveka!

Opozicija je morala tražiti javno izvinjenje Ane Brnabić zbog iznete lažne optužbe, jer Đilas nikad nije osuđen za lopovluk. Ne dao Bog da je Đilasov saradnik onako snažno šutirao nekog člana SNS. Na osnovu dosadašnjeg iskustva lako je zaključiti da bi odmah zasedao tajni režimski štab za propagandu i davanje direktiva.

Štab bi svojim kreatorima javnog mnenja, tabloidima i režimskim medijima izdiktirao naslov za početak nove besomučne hajke protiv lidera najveće opozicione partije: „Đilasov pokušaj ubistva naprednjaka“.

U jeku najvećih protesta studenata, srednjoškolaca, poljoprivrednika i prosvetara, očekivao sam da će se i opozicija naći u istom stroju s njima, da će pozvati članove svojih partija da protestuju ispred RTS, Pinka, B 92, Happy i Prve – što ove televizijske kuće uskraćuju pravo opozicionim liderima i opozicionim parlamentarcima, da u interesu istinitog i blagovremenog informisanja tv gledalaca, gostuju u njihovim emisijama.

U pitanju je najflagrantnije kršenje zakona u ovoj zemlji i necivilizacijsko ignorisanje javnog interesa, a opozicija na to sve i dalje ostaje mrtva hladna. Postavlja se pitanje kako to ona misli da doprinese razvoju demokratije u Srbiji a da se snažnije ne buni protiv uzurpacije medija i njihove stroge kontrole od strane vladajućih partija. Prakse koja se primenjuje u svetu samo u manjem broju zemalja gde vladaju diktatorski režimi. Zbog toga su građani frustrirani i ogorčeni. Oni očekuju da neko kaže: DOSTA VIŠE!

Ja sam svojevremeno u Danasu tražio od REM-a da donese obavezno uputstvo o prekidu zabrane nastupanja opozicionara na elektronskim medijima. Nedostojna i nekompetentna predsednica REM-a Olivera Zekić, koja je bila dosledna zastupnica terora većine, nikad taj zahtev nije stavila na dnevni red.

Za ovu priliku je svrsishodno citirati reči profesora sociologije u penziji iz Niša Đokice Jovanovića, koji je neki dan tokom predavanja studentima rekao: „Braneći život i njegovu lepotu vi ste se, deco, suprotstavili tiraniji. Svaka je tiranija, te i ova naša, sada i ovde, u jednoj osobini ista – mrzi čoveka i njegovu slobodu“. (Danas 20. XII 2024.)

Autor je politikolog iz Nove Varoši

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.