Okončati uznemiravanje Žena za mir

Koristimo ga naprosto zato što se rad žena odvija u drugačijim uslovima u odnosu na druge branitelje ljudskih prava i zato što pojam „branitelji ljudskih prava“ ne podrazumeva uvek dodatne rizike sa kojima se one suočavaju u svom radu.

Braniteljke ljudskih prava se češće stigmatizuju i kleveću. Veća je verovatnoća da će dobijati onlajn pretnje i pod većim su rizikom od seksualnog napada i seksualnih pretnji. Žene ne samo da trpe posledice zbog javnog izjašnjavanja protiv povreda ljudskih prava ili odbrane ugroženih zajednica, već i snažne negativne reakcije zbog kršenja patrijarhalnih normi, kao što su slučajevi kada preuzimaju liderske uloge koje su tradicionalno rezervisane za muškarce.

Ukratko, suočavaju se sa rizicima povezanim ne samo sa time šta rade već i sa time ko su.

Upravo sada, u Srbiji postoji slučaj koji sa zabrinutošću pratim proteklih meseci. Ljiljana Nešić i Marija Trajković su braniteljke ljudskih prava koje rade za Žene za mir u Leskovcu. One vode SOS telefonska linija podrške ženama i deci žrtvama porodičnog nasilja i pružaju podršku osobama koje su ga preživele.

Primila sam izveštaje u kojima se opisuje da od septembra 2022. g., Ljiljanu Nešić i Mariju Trajković uznemirava član jedne druge organizacije insinuirajući da se SOS telefon koje vode zloupotrebljava i da diskriminiše muškarce. Tvrdio je da su umešane u organizovani kriminal, prema članu 346, stav 1 Krivičnog zakonika.

Pomažući ženama da povrate kontrolu nad svojim životima od partnera koji ih zlostavljaju, Žene za mir prkose patrijarhalnim normama koje u potpunosti ne poštuju prava žena da odlučuju o svojoj budućnosti.

One se s pravom protive sistemu u kome se porodično nasilje ne prijavljuje i dovoljno ne istražuje i osnažuju žene i usmeravaju resurse prema onima koji brane svoja prava. Takav rad nije protiv muškaraca, to je rad za rodnu ravnopravnost.

Vlasti u Srbiji treba da podržavaju napore onih koji brane najviše marginalizovane članove zajednice i treba da sarađuju sa Ženama za mir kako bi se stalo na kraj svim pokušajima da se njihov rad deligitimizuje.

Iako je javni tužilac odbacio prvu prijavu protiv njih, druga je dovela do istrage Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala u Beogradu. Ove žene su pozvane na ispitivanje prošlog meseca i njihova budućnost je i dalje neizvesna.

Informacija koju sam dobila je da ta organizacija ima uredne papire i svu dokumentaciju da dokaže svoju nevinost, ali lažne optužbe kao što je ova nisu bezazlene. Ovakva vrsta uznemiravanja oduzima vreme, energiju i oskudne resurse, resurse koje su braniteljke ljudskih prava mogle inače da iskoriste za svoj rad.

Ono takođe ima i psihološki efekat. Pretnja lišavanja slobode, koliko god mala, može biti odvraćajući faktor koji obeshrabruje druge da se angažuju u oblasti ljudskih prava.

Čak i u slučajevima kada se braniteljke i branitelji ljudskih prava na kraju proglase nevinim, rizik nije zanemarljiv. Ponekad se počinioci nastavljaju sa odmazdom u vidu pretnji na internetu, fizičkih napada ili javnog klevetanja.

Uprkos ličnom riziku, organizacije kao što su Žene za mir rade izuzetan posao i daju primer duha braniteljki i branitelja ljudskih prava u čitavom svetu. Pošto obeležavamo 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja ovog decembra, pozivam vlasti u Srbiji da brzo donesu zaključke u istrazi Žena za mir i obezbede da organi reda budu u potpunosti upoznati sa važnošću onih koje se zalažu za prava drugih kao i dodatnim rizicima sa kojima se suočavaju braniteljke ljudskih prava.

Ometanja kao što je ovo su štetna za sve u Srbiji koji nastoje da ostvare svoja prava u pravednom i pravičnom društvu.

Autorka je specijalna izvestiteljka UN o položaju branitelja ljudskih prava

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.