Okretanje autentičnim idejama put do novih glasača

… pre nekih za stranku, i te kako, važnih pitanja, poput izbora novog izvršnog odbora, usvoje Predlog o početku pregovora o pristupanju Savezu za Srbiju, izazvala je različite komentare o tome šta je opredelilo novo rukovodstvo da krene u proces ubrzanog integrisanja u budući savez, bez obzira što u tom trenutku još uvek nije bilo dovoljno adekvatnih informacija, niti o programskom karakteru samog sporazuma, niti o tačnom broju i ideološkom opredeljenju potencijalnih članica.

Nezadovoljstvo porazom koji je DS doživela na nedavno održanim izborima u Beogradu – kada je, zbog odluke da na njih, prvi put od obnavljanja višestranačja, izađe samostalno, ostala bez predstavnika u gradskom parlamentu, rezultiralo je ne samo promenama na čelu stranke već i potrebom što hitnijeg redefinisanja dotadašnjeg načina delovanja, uključujući promene u odnosu na saradnju sa strankama slične ideološke orijentacije. U tom smislu bi odluka o ulasku u jedan ovakav novi savez mogla da se tumači procenom novog rukovodstva da bi ponuđeni oblik političkog organizovanja mogao da predstavlja ozbiljnu alternativu aktueulnoj vlasti, ali, istovremeno, i priliku za vraćanje narušenog poverenja dobrog dela članstva u opoziciono delovanje stranke i početak konsolidacije nakon ozbiljnih posrtanja sa kojima se ona suočavala od gubitka vlasti 2012. godine.

S obzirom na situaciju u kojoj se trenutno nalazi, sigurno je da bi Demokratskoj stranci odgovaralo bliže povezivanje sa strankama slične političke orijentacije, posebno imajući u vidu značajan rezultat koji su, zahvaljujući usaglašenom nastupu na beogradskim izborima, ostvarile neke od članica budućeg saveza. Sa druge strane, za budući savez je itekako važno da što pre dođe do saradnje sa DS, s obzirom na njen i dalje značajan politički uticaj, ali i činjenicu da ova stranka i dalje raspolaže kadrovskom i organizacionom infrastrukturom koja znatno nadmašuje ostale članice Saveza, što bi moglo da bude od velike koristi u njegovom budućem funkcionisanju.

Kakva će biti programska i organizaciona struktura budućeg saveza biće jasnije kada sporazum o formiranju bude ozvaničen. Koliko je, poznato, zalaganje za ostvarivanje nekih od elementarnih pitanja demokratije kao što su borba za slobodu medija i izbora i nezavisno sudstvo, trebalo bi da predstavlja ključni faktor okupljanja članica saveza, što ga, u svakom slučaju, razlikuje od nekadašnjeg DOS-a, formiranog, isključivo, sa ciljem rušenja tadašnjeg režima. U organizacionom smislu bio bi to savez sa čvršćom unutrašnjom organizacijom i organima na koje bi članice koje bi bile u međusobno ravnopravnom statusu prenele deo svojih nadležnosti kada je proces odlučivanja u pitanju.

Da li će u okviru tako centralizovanog saveza DS, kao objektivno još najjača stranka među budućim članicama, uspeti da na adekvatan način utiče na proces donošenja odluka, teško je za sada predvideti, posebno imajući u vidu stav osnivača Saveza da, čak i ukoliko u njega uđu i stranke drugačijeg ideološkog profila, što je sve izvesnije, sve razlike, uključujući i one oko ključnih državnih pitanja (Kosovo), moraju da budu prevaziđene međusobnim dogovorom kako time ne bilo ugroženo jedinstvo saveza kao ozbiljnog takmaca aktuelnoj vlasti.

Kakva će biti reakcija glasačkog tela DS na odluku rukovodstva da u cilju očuvanja jedinstva saveza pristane da svoje stavove o važnim državnim pitanjima, uključujući kosovsko, ubuduće, usklađuje sa stavovima članica tzv. patriotskog bloka, nije nimalo beznačajno, posebno zato što se odnos njenih birača prema značajnim strateškim odlukama poput ove, do sada najčešće ispoljavao tek (ne)glasanjem na izborima.

U svakom slučaju, ma koliko predstojeći period potvrdio opravdanost formiranja jednog ovakvog saveza i ulogu koju bi kao respektabilan činilac u borbi za promenu vlasti trebalo da ima DS, sigurno je da članstvo u Savezu za Srbiju, ne može biti rešenje za sve nagomilane probleme sa kojima se DS godinama suočava, već će ih ona sama mora početi da rešava. Za to postoje realne pretpostavke pošto novo rukovodstvo, zahvaljujući ubedljivoj pobedi na nedavnim unutarstranačkim izborima ima dovoljan kredibilitet da otpočne suštinske promene, aktiviranjem nemalih kadrovskih i organizacionih resursa kojima stranka i dalje raspolaže, a od kojih su neki svoje zlatno vreme doživeli još u vreme Zorana Đinđića, kada je uključivanjem velikog broja nestranački opredeljenih građana u rad pojedinih organa stranke /resornih odbora/ i afirmacijom njenih izvornih ideja, došlo do bitnog širenja glasačke mreže DS. Zbog toga bi okretanje tim autentičnim, pomalo zaboravljenim idejama, pomoglo stranci, da možda, više nego kroz neke klasične oblike političkog organizovanja, lakše nađe put do novih glasača.

Autor je magistar pravnih nauka