Foto:BETAPHOTO/DRAGAN GOJICDvogodišnja, iscrpljujuća borba sa okupiranim institucijama u cilju zaštite zakona protiv otimanja vodnog zemljišta na jedinoj preostaloj prirodnoj oazi na obali Dunava sa zaštićenim i strogo zaštićenim vrstama, kulminirala je u četvrtak, 21. jula, na protestu protiv usvajanja sramnog i izdajničkog dokumenta generalnog urbanističkog plana za Novi Sad do 2030. godine, gde sam osećala moralnu obavezu da budem u prvim redovima kao neko ko je borbu za zaštitu obala Novog Sada vodio svim pravnim sredstvima i građanskim otporom.
Znala sam šta nas čeka jer su rukavice odavno bačene, još onomad prilikom javne sednice na kojoj su predstavnici JP Urbanizam zaštićeni anonimnim privatnim obezbeđenjem iščitavali besramna i neuka obrazloženja odbijanja gotovo svih primedbi koje su pisali stručnjaci arhitekte, šumarski i hidro inženjeri i drugi zainteresovani pojedinci, a iza kojih je stalo imenom i prezimenom gotovo 15.000 građana Novog Sada.
Žalosno je da odbornici otimanje i uzurpaciju zemljišta lažno predstavljaju kao „lep stambeni kompleks“ umesto da objasne građanima da je u pitanju vodno zemljište, koje je vekovima čuvano sa primarnim ciljem zaštite Novog Sada od poplava!
Predstavnici Geografskog fakulteta su prezentovali ovu opasnost, izlaganjem koje je dostupno javnosti na veb-sajtu www.greenwave21.org.
Već prilikom prolećne javne sednice povodom javne rasprave prvi put se susrećemo sa brutalnošću članova privatnog obezbeđenja Intersec team DOO iz Novog Sada, koje upravo građani plaćaju a da to i ne znaju, i to dvadeset pet miliona dinara na godišnjem nivou.
Tada su nam zavrtali ruke, upotrebljavali šoker pa čak u jednom momentu i zaključali (lišili slobodnog kretanja) u plavoj sali gradske skupštine.
Ipak, niko, ama baš niko nije mogao ni da pretpostavi do koje granice će plaćenici predvođeni šefom Draganom Lukićem, sve vreme podstrekivani od strane Žarka Mićina, šefa kabineta gradonačelnika, biti slobodni da primenjuju neopravdano divljaštvo prema svojim sugrađanima.
Jedini zahtev protesta bio je da se jednom predstavniku građana omogući da prisustvuje i da se obrati gradskim odbornicima na sednici na kojoj je, nažalost i na sramotu svih građanki i građana Novog Sada, usvojen najsramniji dokument u istoriji našeg nekada pitomog i po meri čoveka grada.
Na naš uredno podneseni zahtev, u skladu sa pravilnikom grada Novog Sada odgovor nismo dobili.
Znala sam da nas očekuju, jer su već u jutarnjim satima podignute ograde oko naše Banovine, a budući da „onaj koji mirno spava“ odbija da razgovara sa nama već pune dve godine, shvatili smo da je podvučena crvena linija i da će biti upotrebljena sila.
Oko devet već nas je na platou ispred Banovine bilo dovoljno da mirno, nenasilno ali odlučno krenemo prema zgradi.
Temperatura vazduha je već prešla 30. podeok, pa je samo dodirivanje postavljene „zaštitne“ ograde izazivalo nelagodu.
S druge strane su gusto bili raspoređeni pripadnici već pomenutog privatnog obezbeđenja, većinu njih smo prepoznavali.
U prvim minutima smo pokušavali da ih rečima dozovemo svesti i savesti i da ih zamolimo da se pomere, ali na njihovim iskeženim licima nije se pojavila ni trunka empatije.
I onda, bez prethodno dogovorene strategije, bez ikakvog oruđa i oružja, golim rukama počinjemo sa guranjem ograde.
Nakon prvobitnog šoka ono što je usledilo od strane pripadnika naznačenog privatnog obezbeđenja grad Novi Sad nije zabeležio.
Uz psovke, i pretnje udarali su nas i rukama i nogama, gurali, gazili, a ako bi se neko odvažio da im uzvrati, njega ili nju su izvlačili iz mase.
Reči ne postoje kojima bih mogla da opišem užas svedočenju kada bi po četvorica siledžija bukvalno naskočila na jednu osobu.
Ono zbog čega je Amerika gorela 2020. godine kada je policajac upotrebio nedozvoljeni zahvat kolenom na glavu osumnjičenom (koji je nažalost i preminuo), na nama su vežbali pripadnici privatnog obezbeđenja.
Na današnjoj konferenciji za štampu pitamo kako je moguće da pripadniku privatnog obezbeđenja koji je dobio krivičnu prijavu zbog nanošenja teških telesnih povreda bude dozvoljeno da nosi pištolj i radi kao član obezbeđenja.
Iako, apsolutno nismo bili spremni za ovakav razvoj situacije, dizali smo jedni druge, otimali iz njihovih obruča, i već nakon nekoliko minuta uspeli da probijemo ogradu.
U jednom trenutku više nismo razaznavali ko su pripadnici policije u civilu, a ko su klasični batinaši. Lično, od većih batina bila sam spasena od strane jedne policajke.
Dragana Božinović (Zeleni talas), jedan dekica (sa štapom) i ja smo se našli sa druge strane ograde. Pošto nam je to i bio cilj, dakle da pokušamo da uđemo u skupštinsko zdanje, odbijali smo da se vratimo.
U naletima su pokušavali da nas izguraju, a onda su policijske snage ipak smislile da je pametnije da nas drže u okruženju.
Vriska koja je usledila, uz dimne bombe, bacanje flaša vode s jedne i druge strane opasno je zamirisalo na neposrednu opasnost od građanskog rata.
Posebno iritirajuće je izgledalo cerekanje takozvanih gradskih odbornika koji bi izlazili sa sednice na cigaret pauzu.
Ako su masnice, ogrebotine, okrvavljeni nosevi, prignječene glave uz totalno odsustvo ljudskosti cena da se razumu dozove veći deo javnosti, vredelo je!
Ovo pišem ne kao aktivista, ne kao urednica, ne kao majka, ne kao sredovečna bibliotekarka, što sve jesam… Ovo grmim iz petnih žila kao rođena Novosađanka, ovo pišem zbog svedočenja o scenama koje me proganjaju i 24 sata nakon užasa ispred Dunavske Banovine.
Da, da Dunavska Banovina, ili Bela krstarica koja je još 1929. godine data na upravljanje gradu Novom Sadu ne pamti ovakvo zlodelo prema svojim građanima, a za koje je direktno odgovoran takozvani gradonačelnik kao direktni naredbodavac ovog sramnog i divljačkog postupanja prema građanima koje bi zapravo trebalo da zaštiti od kriminala.
Pozivam sve misleće ljude da stanu u odbranu Novog Sada i cele naše zemlje, jer uskoro neće imati šta da brane.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
