Pre nego što ispišem svoj stav o konkursu za Oktobarski salon vratiću se desetak godina unazad u Novi Sad, moj rodni grad. Naime, pošaljem predlog jednoj maloj galeriji na početku nekadašnje štrafte, sa željom da svojim starim gimnazijskim drugarima pokažem šta radim. Svratim tako u galeriju i dobijem informaciju da su materijal pogledali, „zanimljivo“ vrlo, ali nisam član ULUV.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Ok kažem, ali zamislimo sledeću hipotetičku situaciju: Pošalje Sveti Petar Pabla Pikasa na kraće odsustvo na zemlju i to u Novi Sad, ali pod uslovom da napravi izložbu i to u nekoj maloj galeriji (bile su to u neku ruku vaspitne mere Petrove). I tako ušeta Pikaso kod Vas, ispriča to što ima i šta mu Vi kažete. Pa isto što i vama kaže kustoskinja.
A sada nekoliko reči o temi ovog teksta pre nego se vratim na Pabla Pikasa. Konkurs za Oktobarski salon 2016. je objavljen nedavno. Koncept ili ime salona je LJubavni zanos i posvećen je ulozi emocije u savremenoj umetnosti (koja je izgleda posebnost važnija od života, dakle emocija ne u životima, nego u umetnosti), a kao omaž prvom jesenjem salonu održanom u Parizu 1903. Koji je predstavio do tada nepoznate umetnike: Bonara, Matisa, Gogena itd. U zemlji frustriranoj ratovima za koje snosi nemalu krivicu, siromaštvom, uništenom ekonomijom i opštom hipokrizijom možda ovo i nije loša tema za jedan salon. Kustos Dejvid Eliot. Ali, podsećam da je prethodni bio inspirisan fenomenom društvenih mreža, posebno Snepčet aplikacijom, koja uništava svaku poslatu aplikaciju posle desetak sekundi. Bitnost toga na gorenavedene frustracije procenite sami.
Dalje u konkursu piše da će kustos izabrati petnaestak umetnika (valjda i umetnica), a da će četrdesetak biti izabrano po konkursu i da ne mogu imati preko 40 godina. E pa sad se vraćam na početak ovog teksta, i na zaludna hipotetička preduzimanja Svetog Petra i Pabla Pikasa. „Žao nam je, Pablo – tvoji radovi o ljubavi su van kategorije, kao i ostatka bratije preko 40 godina, šta oni imaju o ljubavi.“
Kakva je to podela umetničkih radova o bilo čemu do 40 i posle 40 godina. A zašto ne 45 ili 38, kakva je to granica. A zašto ne po broju cipela, recimo da se mogu prijaviti samo umetnici koji nose cipele preko broja 45 i umetnice preko broja 42 ili… O čemu se ovde odistinski radi?
*Autor je vajar iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
