Okupacija Zoo vrta

Naime, izjavio je da je zoo vrt neophodno izmestiti „kako bi Kalemegdan dobio zaštitu UNESCO-a“.

Na stranu terminološka zbrka, jer nije Kalemegdan kao park kandidat za listu svetske kulturne baštine, već Beogradska tvrđava, opšte je poznata stvar da je Beogradska tvrđava već godinama u samom vrhu najugroženijih spomenika Evrope i da to nema nikakve veze sa zoološkim vrtom, koji se ni u jednom izveštaju međunarodnih organizacija u tom smislu ne spominje, već sa decenijskim režimsko-investitorskim divljanjem na području spomenika kulture i u njegovom neposrednom okruženju.

To što Šapić mora da smišlja lažne razloge, najočiglednije govori o potrebi da se prikriju stvarne namere vlasti kad je u pitanju područje koje zauzima beogradski zoo vrt, i koliko se ti planovi tiču dobrobiti životinja i brige za kulturno nasleđe.

Zato je u trenutku kada se u javnosti javljaju mnoga suprotstavljena mišljenja o sudbini zoološkog vrta, jako potreban opštegrađanski konsenzus oko jedne osnovne stvari: ovoj kriminalnoj i okupatorskoj vlasti se ne sme verovati NIŠTA.

Ne sme im se verovati kad kažu da će jedan kamen da prenesu sa tačke A na tačku B, a da usput nešto neće ukrasti i upropastiti, a kamoli jedan zoološki vrt.

Sve što rade dokazano je motivisano najprljavijim namerama, otimačinom i krađom, obrazloženo lažima, a začinjeno lošim ukusom tipičnim za društveni milje organizovanog kriminala.

To da je rasprava o budućnosti Beogradskog zoološkog vrta neophodna, potpuno je nesporno, i tiče se pre svega dobrobiti životinja, ali važno je da ova očevidno preuranjena priča, plasirana da bi se skrenula pažnja sa drugih aktuelnih stvari, ne dovodi do podela među pristalicama suštinski bliskih kulturnih i političkih načela.

Jedino što još uvek slobodnom i slobodoumnom Beogradu – građanima, političkim organizacijama, aktivistima – u odnosu na ovu vlast preostaje jeste da se suprotstavimo svakoj njihovoj odluci.

Ne jednoj „važnijoj“ ili drugoj „manje važnoj“, već svakoj. Ovoj vlasti se suprotstavlja potpuno ili nikako. Svaki kompromis, svako „pa dobro, možda to i nije tako loše“ ili „ima sada važnijih stvari“ osigurava nastavak agonije i gura Beograd sve dublje u propast.

Autor je odbornik u Skupštini Grada Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.