Oluja – dan sećanja na žrtve i proslava pobede

Hrvatska je donela obećani Zakon o civilnim žrtvama rata, ali se porukama o nestalim i kritikom prava i prakse Haškog tribunala u vezi sa zapovednom odgovornošću udaljila od obaveze da kao članica EU promoviše regionalno pomirenje.

Poruke i stavovi predsednika Srbije, izrečeni pojačanom nacionalističkom retorikom, povezujući žrtve „Oluje“ i Jasenovac istorijskom nepravdom prema Srbima, ne čine dobro ni Srbiji, ni žrtvama „Oluje“, koje još uvek pamte mobilizaciju i prisilno upućivanje na Kosovo.

U Srbiji je Dan sećanja na žrtve hrvatske operacije „Oluja“ obeležen spotom sa kamom kao simbolom srpskog identiteta, predstavom koja povezuje stradanje u Jasenovcu i „Oluju“ i odlučnim stavom predsednika Srbije da se „neće izvinjavati onima koji su ubili desetine i stotine hiljada Srba“.

Ceremoniju u izbegličkom naselju Busije u Batajnici režirao je Dragoslav Bokan, komandant paravojne grupe „Beli orlovi“ iz devedesetih.

Na skupu, koji je patrijarh Porfirije nazvao pomenom, nije bilo političke pažnje za njegove razumne i važne reči.

Patrijarh je upozorio da zloupotrebe žrtava produbljuju spiralu sukoba, da matrica zapomaganja zatvara (društvo) u trajno bespomoćno stanje žrtve.

„Narativ žrtve kao jedini mogući ne može biti pokretač, izvor nadahnuća“ – bila je važna poruka patrijarha Porfirija.

Patrijarh je molio za „nevino postradale strašnih avgustovskih dana 1995. godine“, ali i za „sve nevino pobijene u gradovima i selima, ulicama i njivama, u kućama i stanovima“.

Predsednik Srbije je veliku pažnju posvetio novom srpskom identitetu, u koji su, kako on to vidi, ugrađene kolone, zbegovi, ubistva na Petrovačkoj cesti i namera da Srba u Hrvatskoj više nema, ali i Jasenovac, Jadovno, „svaka jama, svaki malj i svaka kama“ koji su bili posledice te iste politike, istrebljenja Srba, pedeset godine ranije.

Predsednik Srbije imao je posebnu poruku za kritičare „ratnih heroja“. Upozorio je da neće dozvoliti „bilo kome u Srbiji da gazi nad onima koji su čuvali i štitili i Srbiju, i srpsko ime i prezime više nego bilo ko drugi“.

U Hrvatskoj ovogodišnja proslava pobede, Dana domovinske zahvalnosti i Dana branitelja protekla je u znaku priznanja vojsci i policiji za Domovinski rat, za koji je predsednik Sabora Hrvatske Gordan Jandroković rekao da je „stijena na kojoj počiva hrvatska država“, i oštrih poruka u vezi sa prošlošću, upućenih Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Predsednik Zoran Milanović je posebno poručio da nije dobro da u BiH podižu optužnice protiv hrvatskih ratnih zapovednika.

Hrvatska neće suditi svojim ratnim zapovednicima – „taj film ne bute gledati“, upozorio je predsednik Hrvatske.

Srbiji je poručio: „Ne možemo odustati od potrage za nekoliko tisuća ljudi, ili barem 2.000 za koje ne znamo gdje su i ne možemo pristati na to da se s njima izjedančuju ljudi koji su navodno nestali i u Hrvatskoj, ali su druge nacionalnosti.“

Premijer Andrej Plenković je naglasio značaj rešavanja sudbine nestalih: „Otkrivanje istine o nestalima, procesuiranje ratnih zloćina i dosezanje pravde je naša trajna dužnost.

Zato simboličke geste iskazane prošle godine nastavljamo provoditi vođeni politikom pomirbe, suživota i razumijevanja, uz poštivanje povijesne istine i izražavanja pijeteta svim nedužnim žrtvama, ali nećemo dopustiti da se dovodi u pitanje legitimnost ,Oluje’, ni obrambeni karakter rata.“

Preporučio je Srbiji da „napusti jalovu politiku prošlosti, da se suoči sa svojom odgovornošću i okrene politici pomirenja i budućnosti“.

Zabrinjavajuće je da žrtve ratova 90-ih nisu popisane i da među liderima postjugoslovenskih zemalja nema politički zrelih i odgovornih da se okupe oko te civilizacijske i istorijske obaveze.