Još se nije slegla prašina oko obeležavanja 20-godišnjice genocida u Srebrenici, a za koji dan, tačnije 4. avgusta, stiže nam nova, takođe okrugla, 20-godišnja obljetnica „Oluje“. Zagreb i Beograd, Hrvati i Srbi, na „Oluju“ tradicionalno gledaju dijametralno drugačije. Za Zagreb, ova vojna akcija kruna je Domovinskog rata, kojom je oslobođena teritorija koju su od 1992. okupirali pobunjeni Srbi i proglasili „Republiku Srpsku Krajinu“, koju nije priznao ni Beograd ni ostatak sveta. Za Beograd „Oluja“ je klasičan primer etničkog čišćenja i zločina nad civilnim srpskim stanovništvom.
Zagreb i Beograd ne slažu se ni oko brojni ubijenih i raseljenih Srba. Za jedne je poginulo nekoliko stotina, a Hrvatska je omogućila povratak svih svojih građana srpske nacionalnosti. Za druge broj ubijenih meri se hiljadama, a povratak je onemogućen većini od oko 200.000 tada iseljenih Srba. Zagreb tvrdi da je „Oluja“ bila briljantna vojna akcija u kojoj su ratni zločini bili sporadični, za Beograd etničko čišćenje Srba bilo je cilj akcije koju mnogi nazivaju genocidom.
Svakog 4. avgusta Hrvatska slavi, Srbija plače. Ovog 4. avgusta, hrvatske vlasti su rešile da 20-godišnjicu obeleže drugačije od prethodnih. Proslava bi trebalo da traje dva dana, u Kninu i Zagrebu, planirana je i vojna parada. Vlada koju predvodi SDP premijera Zorana Milanovića i predsednica Kolinda Grabar Kitarović, iz opozicionog HDZ, svađali su se, ali na kraju dogovorili o načinu proslave. Ipak, neće, izgleda, biti veličanstveno kako su očekivali. Kako izveštavaju mediji, SAD, Nemačka i Britanija neće učestvovati u planiranoj vojnoj paradi.
Po jednima razlog je tehničke (kasno im stigao poziv), po drugima političke prirode. Mada je Hrvatska u NATO, njihovi saveznici Amerikanci, Nemci i Britanci ne žele da se učešćem u paradi zamere Srbiji. Zvanični Beograd je, posredstvom šefa diplomatije i ministra vojnog, Ivice Dačića i Bratislava Gašića, poručio da će učešće u paradi shvatiti kao antisrpski stav i slavljenje zločina. Da li je Srbija stvarno postala toliko jaka da ne žele da nam se zameraju Vašington, Berlin, London? Jer ako nam se zamere, odosmo mi kod Putina. Da li je Srbija ponovo, nakon neusvajanja britanske Rezolucije o Srebrenici u UN zabeležila novu veliku diplomatsku pobedu? Možda, ali razloga za slavlje nema. Pre, tokom i posle „Oluje“ u Hrvatskoj su mnogi stradali, a Srbija je i te kako bila uključena u rat u kome zvanično nije učestvovala. Mnogi ne žele da priznaju, ali tih avgustovskih dana 1995. glavna preokupacija Beograda bila je kako sprečiti da izbegli krajiški Srbi svojim traktorima uđu u glavni grad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
