Ono što Vučić radi, Majke Srebrenice ne rade

Kao primer uzeli su predsednicu Udruženja Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa Muniru Subašić, a sve zbog izjave u Danasu, u kojoj je, iz konteksta, po običaju, izvučeno da „kune predsednika i njegovu decu“.

Munira Subašić je u razgovoru za Danas, a sve na 29. godišnjicu genocida u Srebrenici, kazala da „negiranjem genocida pokušavaju da zavaraju svoj narod“.

„Meni je žao što Aleksandar Vučić nije bio sponzor Rezolucije, što se na taj način nije nama majkama izvinio. Mrtvi se ne mogu vratiti, ali ipak i on ima svoju djecu. Mora da misli na to. Nije samo njegov život važan – važan je život njegove djece i njegovih unučadi. Trebao je na neki način da traži oprost od majki“, rekla je tada Subašić i dodala da „su njegova “djeca živa i sretna a on neka očekuje od Alaha kaznu”.

Umesto normalnog odgovora, pokrenuta je čitava mašinerija kaljanja Majki.

Za Vučićem se oglasila Brnabić i dva dana sa televizije sa nacionalnom frekfencijom Pinka i iz režimskog Informera, gažena je i Munira, i bošnjačke žrtve koje je osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić pobio 11. jula 1995. godine, ali i srpske žrtve, jer je predsednik Srbije „iz rukava“ izvukao svedočenja, da pokaže da je Mladićev pokolj apsolutno normalan i opravdan. Milo za drago, drugim rečima.

Predsednik Srbije branio je srpstvo u obraćanju naciji od „klevetnika“ i Majki koje su izgubile decu, muževe, braću… Predsednik Srbije branio je narod koji naziva genocidnim.

Za razliku od njega, Majke to ne rade.

Mnogo je razlika između predsednika Srbije i Bošnjaka, u ovom slučaju Majki, a glavna razlika se krije u sledećem:

Tik pred genocid Vučić je, dok je još bio radikal, izjavio – „ubijte jednog Srbina, a mi ćemo stotinu muslimana“. Dijametralno suprotno od njega, svaki musliman u Bosni i Hercegovini oprostio bi predsedniku Srbije milion laži, uvreda i zala koje im je naneo, samo za jednu ispruženu ruku i, njemu groznu reč, „izvini“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.