Neočekivano je uzbuđenje s kojim je naša javnost primila vest o epidemiji malih boginja u susednoj Rumuniji.
Tokom prethodne godine Rumunija je prijavila skoro 2.000, Italija preko 1.000, a Ujedinjeno Kraljevstvo preko 500 zaraženih ovom bolešću. Tačno je da se epidemijski proces od jeseni do danas pojačao u Rumuniji (preko 3.000 obolelih), ali je bilo godina kada je tamo broj prijavljenih prelazio 4.000-6.000 (2005, 2011, 2012). Razliku nesumnjivo čini podatak da je sada malim boginjama pripisana smrt 17 dece.
I svetsko i naše iskustvo kazuje da zvanično prijavljeni broj umrlih od ove zaraze biva manji od stvarnog, jer ona dovodi do izrazitog pada otpornosti, pa se lako nadovezuju bakterijske infekcije, posebno zapaljenje pluća, koje odnesu malog pacijenta. S druge strane, da bi od malih boginja u Evropi umrlo dvadesetak osoba, broj zaraženih bi morao da bude nekoliko hiljada puta veći, recimo u rasponu od 30.000 do 50.000. Doduše, u Velikoj Britaniji je početkom ovog veka smrtnost bila jedan na 1.000, ali je u razvijenim zemljama obično rizik umiranja od malih boginja nekoliko puta niži. To je u ogromnom neskladu u odnosu na siromašne kutove sveta, gde i danas tu bolest ne preživi 5-10 odsto dece.
Od 30 zemalja EU i Evropske ekonomske zajednice, 25 ima pokrivenost vakcinacijom bar 95 odsto, dok pet nije dostavilo odgovarajuće podatke. Širi pogled na 53 zemlje Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije pokazuje visok obuhvat vakcinom protiv malih boginja, tako da se u mnogima više ne održava lanac prenošenja bolesti. Ona se u EU endemski trenutno javlja u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj i Rumuniji.
U Srbiji se, u celini gledano, protiv malih boginja vakciniše samo malo više od 80 odsto dece, a u nekim krajevima, recimo u Niškom okrugu ili nekim delovima Beograda, obuhvat jedva prelazi dve trećine. To je tempirana bomba čiji značaj se osetio već u nekoliko mahova, kada smo doživljavali metastaze bosanskih epidemija, ponavljanih zbog malog odziva na vakcinaciju tokom građanskog rata.
Naivno i kratkovido zvuče izjave pojedinih naših zvaničnika da je „sve mirno“. Valjda nije uputno unositi nemir uoči izbora. Međutim, sa stalno opadajućim nivoom kolektivnog imuniteta mi smo predodređeni za epidemijsko javljanje malih boginja. Do toga možda neće doći za godinu dana, možda ni za dve, ali što kasnije „kresne varnica“, požar će biti burniji.
Verovatno neće biti smrtnih slučajeva dok se broj zaraženih znatno ne poveća, ali valja imati na umu da svako dvadeseto obolelo dete dobija ozbiljno (bakterijsko) zapaljenje pluća, a svako hiljadito zapaljenje mozga, često sa trajnim psihičkim i/ili fizičkim oštećenjima. Znatno je ređa uvek fatalna skleroza mozga, ali je samo sarajevski doktor M. Zubčević prethodnih godina negovao 14 državljana BiH sa tom poznom komplikacijom malih boginja.
Kada se, makar za pet godina, kod nas ostvari takav neumitni scenario, postaviće se pitanje odgovornosti. NJega neće izbeći ni nosioci inspekcijskih i sudskih vlasti zbog svog tolerantnog odnosa prema ovom važnom narodnozdravstvenom problemu, ni neodgovorni roditelji, ali ni udruženja umišljenih „znalaca“, obuzetih teorijama zavere i svojim skučenim svetonazorima.
Međutim, najveću odgovornost snosiće oni pedijatri i oni domovi zdravlja koji se nonšalantno odnose prema svojim obavezama ili čak podučavaju roditelje kako da izbegnu vakcinaciju svoje dece. Greh bi bio da njih ne sustignu pravosudne sankcije.
Autor je profesor univerziteta, epidemiolog
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
