Opasna izjava Bećkovića

Tako je Bećković Matija, agitator preobučen u pesnika, poput Ezre Paunda, nedavno izjavio, povodom usvajanja protokola o pristupanju NATO, „da je vlast u Crnoj Gori pobedila svoj narod pomoću drugih nacionalnih zajednica“.

Ovakva izjava Bećkovića je izuzetno opasna iz više razloga. Prvi je taj što osporava legitimitet Skupštine Crne Gore i priziva održavanje referenduma u vezi s pitanjem ulaska Crne Gore u NATO, a što je osnovni zahtev srpskih nacionalističkih stranaka u Crnoj Gori. Međutim, ovakav njihov pristup i prizivanje volje naroda nije ništa neuobičajeno za nacionalsocijaliste. Naime, Hitlerov omiljeni način izjašnjavanja naroda je bio referendum. Iste je više puta organizovao, pobeđivao i dobijao plebiscitarnu podršku za svoju politiku.

Imajući u vidu posledice koje su proizašle iz tako organizovanih referenduma, u savremenoj Nemačkoj referendum je kao oblik izjašnjavanja građana zabranjen osim po dva pitanja, promene ustava i promene granica. Dalje, stav Bećkovića je neistinit jer je za predmetni protokol glasalo 46 poslanika, odnosno glasali su za usvajanje ovog dokumenta, pored poslanika DPS i njegovih koalicionih partnera, takođe i poslanici Socijaldemokratske partije koji se nalaze u opoziciji. Međutim, najgora poruka ovog ideologa nacionalizma, sa šeširom Šerloka Holmsa, ako se gornja izjava čita na način na koji se Bećković izražava, a to je izvrnuto, jeste da su druge nacionalne zajednice pobedile „narod“ uz pomoć vlasti. Druge nacionalne zajednice, Bošnjaci, Hrvati, Albanci i drugi, pobedili su „narod“, koji bi po Bećkoviću sigurno bio protiv ulaska u NATO.

Dakle, suštinski problem „naroda“ čak i nije sadašnja vlast, već druge nacionalne zajednice koje žive u Crnoj Gori. Ovim Bećković opet gura građane Crne Gore u nacionalnu mržnju i užase bratoubilačkog rata u koji je zdušno sunovraćivao srpski narod tokom devedesetih godina prošlog veka. Bećković kao da žali što ti ratovi nisu u većoj meri zahvatili i Crnu Goru, pa ih ponovo priziva svojom zapaljivom retorikom. U suštini, radi se o prikrivenoj mržnji i preziru prema sopstvenom narodu koju je Bećković, pokušavajući da je sakrije cinizmom, najbolje izrazio sopstvenim rečima: „Kad bih vladao Srbijom, počeo bih od nule. Glavni slogan moje vladavine ispisan na svim zastavama bi glasio: Mi smo niko i ništa“.

Autor je advokat