Opet mi se pojavljuje Gavrilo Milentijević

Mislim da će se većina složiti da je to apsolutizam.

On se u Srbiji izražava, tačnije sublimira u ličnosti predsednika Republike.

Ali, posle osam godina apsolutizam u Srbiji postaje manir ponašanja u celoj zemlji, gotovo u svim institucijama, a naročito u medijima.

Vrlo jednostavno – ili si „za“ ili si „protiv“.

Ta isključivost narasla je na nivo strasne opsednutosti.

Deoba je toliko jaka da postaje glavna tema, ne samo u medijima nego i u Skupštini, gde, gle čuda, sede samo oni koji se slažu, pa onda koriste direktan TV prenos da pošalju poruku onima s kojima se ne slažu.

Šta je ideja?

Da u Skupštini, tj. državnim organima, budu samo oni koji su lojalni vlastima, a van institucija svi drugi?

Opet mi se pojavljuje Gavrilo Milentijević iz filma „Tri karte za Holivud“, koji hoće da promeni ceo narod, jer ovaj narod ne valja zato što ne poštuje vlast, a vlast se toliko žrtvuje za taj isti narod.

Zar Skupština ne bi trebalo da bude sudar političkih ideja, različitih pogleda na društvenu stvarnost naše zemlje i dogovor o neophodnim potezima danas?

Zašto to ona odavno nije?

Nije, valjda, zadatak poslanika u Skupštini da brane predsednika države od napada opozicije?

I to preko medija!

Zar u ovoj zemlji neko ima prava da privatizuje državu i parlament?

Postoje organi pravosuđa za tu vrstu optužbi ili napada.

Gospodo poslanici, imamo mi svoje živote i nismo mi dužni da se bavimo ni vašim životima, ni porodičnim odnosima, ni pretnjama, a ni vašim obavezama, koje ste, očigledno, zaboravili!

Sve vam piše u zakonu.

Poštujte ga i radite po njemu.

Ono što je za tužioce, tamo podnesite, ono što je za bilo koji drugi državni organ ili instituciju – prosledite tamo.

U zakonu lepo piše koje su ingerencije i obaveze za svaki organ i instituciju ove države.

Vaša obaveza je ne da se žalite i pretite, niti da preko medija targetirate bilo koga, nego da radite posao koji se zove efikasnije funkcionisanje života, od kojeg svi zavisimo.

Vaša dužnost je da servisirate život, da branite sve koji su vas delegirali, tj. birali, ali, isto tako, i one koji to nisu.

Vi ste, hteli to ili ne, predstavnici naroda, niste tu da branite vlast od onih koji se sa njom ne slažu.

Pobrkali ste lončiće.

Umesto da rešavate problem, vi postajete problem.

Što je još gore, postajete mesto stvaranja i širenja problema.

U pamet se, gospodo poslanici!

Veći deo DS-a uspeo je da prepozna i odbrani DS od apsolutizma iznutra, koji je poturen od strane onih koji su hteli da DS pokore i funkcionalizuju u svoje političke svrhe.

Uspeli smo da odbranimo demokratiju u Demokratskoj stranci.

Vratićemo demokratiju u državu Srbiju.

Očigledno je da je ona iskorišćena i upotrebljena u krivom ogledalu.

Ne može se ovaj režim pobediti istom metodom, tj. isključivošću.

Njegova perfidnost je u prilagođavanju.

Od radikala su se prilagodili u naprednjake, prihvatajući i EU i demokratiju.

To što su nacionalne osećaje uvek koristili za lično pozicioniranje i sopstvenu materijalnu korist, to je, fakat, ostalo isto.

Sada je to samo jače i šire, intenzivnije nego pre, jer je i materijalna dobit očigledno veća, jače će je i braniti, ali to je njihova slabost.

Ali, da počnemo od ispočetka.

Ono što narod vidi, i kod DS-a, i kod SNS-a, jeste da su se jedni okoristili, a drugi se okorišćavaju o vlast, da su i jedni i drugi, ipak, koristili i koriste vlast u lične svrhe.

Namerno ili nenamerno, to se dešava svima.

Zašto?

Zato što nismo sazidali sistem.

Ozbiljan demokratski sistem, koji sređuje sve, i demokratske i nedemokratske ambicije, koji omogućava i dobrima i kreativnima da se ostvare, na dobrobit celog društva, i kroti one gramzive i sebične da ne oštete društvo.

Partokratski sistem protekcionizma, biranje sebi lojalnih ne rešava stvar, niti stvara sistem.

On ga nikada ne uspostavlja, on ga samo improvizuje.

Jer principe formulišu ljudi svojim ponašanjem, bez obzira što su jasno definisani zakonima koji se ne poštuju.

Zato se mi iz DS-a borimo za zabranu partijskog zapošljavanja, za formiranje vlade eksperata, ljudi od znanja iz svake oblasti koje ministarstva zastupaju.

Da najzad stvorimo sistem.

To je stvar oko koje ovog puta nema kompromisa.

To je jedini put neophodan za stvaranje moderne Srbije.

U svežoj političkoj istoriji Srbije do sada smo imali nacionalizam i demokratiju, kao amalgame gotovo nespojivog.

DS je bio više demokratski, a manje nacionalan, a SNS više nacionalan, a manje demokratski.

Iskustvo je pokazalo da se bez stabilnog demokratskog sistema i jedna i druga politika pretvaraju u korupciju i u izneveravanje narodnih očekivanja.

Gubi se i dragoceno vreme i nada i život.

Zato se i pojavila depresija i razočaranje u širokim narodnim masama, definisana u tome da ovde neće biti bolje.

I to ti je to.

Izvorna DS, tj. obnovljena DS, danas može da kaže da je naše društvo evoluiralo.

Da upravo to što sve izgleda kao beskonačno isto, bezizlazno, ravno zlom usudu, uprkos tome mi kažemo da smo sazreli, i mi kao DS i Srbija kao društvo.

Zreli smo za istinsku i trajnu promenu, koja će stabilizovati demokratske institucije u našoj državi, to bi morala da bude zajednička politička misija svih partija, bez obzira na njihove programske razlike.

DS se trgla i svojim izborom sadašnjeg rukovodstva vratila je u žižu političku inspiraciju Zorana Đinđića i svoju beskompromisnu političku misiju modernizacije i stabilizacije Srbije.

Moderna Srbija će biti i demokratska i nacionalna.

Srpsko nacionalno pitanje je u svom dugom istorijskom kodu stradanja i lutanja rešivo trajno i uspešno jedino suštinskom demokratizacijom našega društva.

To je pravi način da najzad zavolimo sebe i definitivno prestanemo da mrzimo druge.

Znači, nacionalno je demokratsko, a demokratsko je nacionalno.

Zato mislim da će naš narod na sledećim izborima i onima iza početi da bira one koji se ne skrivaju iza nacionalnog, a izigraju demokratiju, i onih koji afirmišu demokratiju, a izigraju nacionalno.

Obnovljena DS će se držati principa.

Ovoga puta do kraja.

Ja sam Srbin, pravoslavac, to sam dobio po rođenju, ali demokratiju sam birao po opredeljenju.

Celim svojim bićem stojim iza svega pomenutog.

Ceo svoj život se borim protiv autokratije, apsolutizma i autoritarnog karaktera, koji je ovde više nego sistematski negovan.

Vreme je za evoluciju.

Pobediće nacionalni demokratski osećaj, to nam je i izlaz i smer.

Pobediće narodni kapitalizam, sa jednakim šansama za sve, i sa jakom brigom za socijalno ugrožene.

Pobediće plemenito, pošteno i kreativno društvo, koje ne mrzi i ne sveti se, ali ne zaboravlja.

I sve do detalja pamti.

Da ga više niko, nijedna vlast, ne koristi za svoje ciljeve.

Nego da ovaj narod svaku vlast iskoristi za sopstveni opstanak i projektuje se tako u budućnost. Princip će pobediti.

P. S. Srpski narode, građani i seljaci (svi smo radnici), dosta je rata sa samima sobom u svrhu izmišljanja unutrašnjeg neprijatelja i sprovođenja u delo makijavelističkog principa „zavadi pa vladaj“. Ti koji to i tako rade imaju drugačije namere od onih namera kojima nam se predstavljaju. Iskustvo nam je to već reklo. Pobediće samo istinske demokrate, sa iskrenim patriotizmom. Ti ljudi će zajedno sa svim građanima Srbije koji su siti prevara i laži sazidati trajan i pravedan sistem, koji ćemo u godinama koje dolaze usavršavati, na ponos naše nacije i dece. Nesalomivost, čvrst karakter i istrajnost za takvu odluku su nam neophodni. U takvu Srbiju svim srcem verujem i sanjam je.

Autor je glumac i demokrata