Opet nam prete perspektivom

Da podsetim cenjeno čitalaštvo, predsednik Vlade tada je bio sadašnji predsednik Republike, ministar privrede je bio g. Vujović, a ministar energetike g. Aleksandar Antić. Samo godinu dana kasnije, sve što sam tada napisao, i mnogo više, potvrđeno je u Zborniku, štampanom povodom 150 godina Društva inženjera i tehničara, u kome su naši najveći stručnjaci i akademici podneli referate iz pojedinih oblasti i to detaljno dajući podatke iz prošlosti, sadašnjosti i projekcije našeg ukupnog privrednog razvoja.

O izgradnji hidrotehničkih sistema u Srbiji i njihovog ključnog značaja za razvoj društva, referat je podneo prof. dr Branislav Đorđević iz Akademije inženjerskih nauka Srbije. Ovaj svetski stručnjak je apostrofirao građu ovih objekata od 1945. pa sve do 1990, kada se Srbija, školujući kadrove, stvarajući mašinogradnju i građevinsku operativu, vinula u svetski vrh gradnje zahtevnih i komplikovanih objekata.

Navodeći redom sve najveće „sisteme“ akumulacija i hidroelektrana, pošto su to uvek i vodoprivredni objekti, od sistema Vlasina, Zvornik, Uvac – Lim, Rzav – Moravica – Z. Morava – V. Morava, Bajina Bašta, Đerdap 1 i 2 i mnogi drugi, prof. Đorđević rezignirano konstatuje u zaključku da smo sve ove, po mnogim parametrima svetske objekte, neopravdano i neodgovorno zapustili, a posebno poslednjih dvadesetak godina. A mogli smo, dodaje on, da, kad uključimo kasnije građene termoelektrane, u svako doba da imamo i višak struje za izvoz i dovoljno vode za poljoprivredu.

U ovoj teškoj i suludoj krizi energenata, ne samo što smo zapustili postojeće hidrosisteme, već smo nestručnim vođenjem, javašlukom i raubovanjem termoelektrana koje čine više od 60 odsto naše proizvodnje električne energije, kupovali i kupujemo socijalni mir, trošeći novac građana na neke druge projekte koji im ništa ne donose, a pune džepove i naših i ko zna čijih belosvetskih špekulanata. Sve to nije počelo juče i o tome upravo govori moj pomenuti tekst iz 2017. Evo tog teksta:

„Na poslaničko pitanje u parlamentu Srbije o razlozima za višemesečni pad proizvodnje električne energije, ministar privrede g. Vujović je na početku svoga obrazloženja rekao da niko nije želeo da do toga dođe. Nameće se pitanje da li uopšte postoji neko u ovoj zemlji ko bi tako nešto poželeo. Pitanje dakle nije da li je to neko želeo, već zašto je do toga došlo? A svi merodavni analitičari, ekonomisti i dobri poznavaoci naše energetske situacije, slažu se u sledećem:

– Da je Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a, prvog maja 2017. izjavio kako EPS stoji odlično i da na računu ima 440 miliona evra.

– Da će Vlada Srbije izdvojiti iz budžeta 250 miliona evra za nabavku mašina i opreme, kako bi se dostigao nivo proizvodnje iz 2016. i da nam je perspektiva u tom smislu dobra. A prema podacima RZS proizvodnja el. energije u periodu decembar 2016 – mart 2017, pala je u proseku za 14,5 odsto, a samo u martu 2017. za 22,9 odsto. EPS je prema tim podacima, u tom periodu konstantno uvozio struju po (za tada) vrlo visokim cenama, a građanima Srbije pokušao za mesec januar 2017. da ispostavi enormno visoke račune, što je intervencijom Vlade sprečeno.

Obrazloženje v. d. direktora EPS da je do pada proizvodnje došlo zbog velike i dugotrajne hladnoće u januaru 2017. ne stoji, jer je hladnoća bila u čitavom regionu, ali je u svim zemljama došlo do povećanja proizvodnje, osim u Srbiji, dok je pad bio najveći u martu (22,9 odsto) kad je bilo nadprosečno toplo.

Zbog svega ovoga, Vlada duguje odgovor zbog čega ulaže 250 miliona iz budžeta, ako EPS „dobro stoji“ i ima svoja sredstva i kada će Vlada sprovesti više puta obećane reforme u EPS-u i dovesti na čelo profesionalni menadžment koji je u stanju da vodi, dobro planira i upravlja najvećim privrednim sistemom, koji bi ostvarivao profit i punio budžet više nego dosad, jer on u najvećoj meri utiče na naš BDP i ovakvim poslovanjem ugrožava, ionako skromno planiran rast od tri odsto.

– I konačno, kada će Vlada početi da gradi nove kapacitete za proizvodnju energije, jer svi vetroparkovi i male hidroelektrane, koje su nečiji privatni biznis, ne mogu da povećaju proizvodnju više od jedan odsto“.

Ovo je napisano pre gotovo pet godina, kao ozbiljno upozorenje, a znamo šta je ista ova, samo malo promešana ekipa, uradila prošle zime i po kojim cenama sada uvozi struju.

Autor je arhitekta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.