Opomena sa Trga slobode 1Foto: FoNet/ Božidar Petrović

U jesen 1999. godine tadašnja opozicija je organizovala seriju mitinga protiv režima Slobodana Miloševića koji je bio na silaznoj putanji nakon bombardovanja u proleće te godine i poraza na lokalnim izborima 1996. godine kada je izgubio sve veće gradove u Srbiji.

Na tim mitinzima, koji su održavani u svim većim gradovima, pa i u Novom Sadu, su govorili opozicioni lideri i ugledne javne ličnosti. Meni je zasmetalo što je u svim tim govorima Miloševiću prigovarano šta je učinio nama, a niko nije spominjao šta je učinio drugima sejući ratove u regionu.

Kopajući po kompjuteru našao sam govor koji sam 20. oktobra 1999. godine, kao predstavnik Reformske stranke Vojvodine Ante Markovića, izrekao na mitingu koji je održan na Trgu slobode u Novom Sadu. Kada sam ga pročitao učinilo mi se da je i sada aktuelan, posebno u vreme kada smo svedoci revizije novije istorije, gde se osuđeni ratni zločinci promovišu kao heroji, a preovlađujući narativ je da su da su samo drugi pravili zločine, a da su naši bili samo žrtve. A i inače sve umnogome podseća na rane devedesete. Neke lekcije se izgleda nikada ne nauče do kraja, što je znak da mogu da se ponove.

Na kraju svog govora pozvao sam prisutne da minutom ćutanja odaju poštu žrtvama srpskog šovinizma. S obzirom na šaroliku publiku, moglo se očekivati da dobijem neki kamen u glavu, ali se to nije desilo jer su svi okupljeni prihvatili poziv i minutom ćutanja odali poštu. Bio sam ponosan na moje Novosađane jer je to do sada bilo i ostalo jedino mesto u zemljama umešanim u ratni sukob devedesetih gde je odata pošta žrtvama bilo kog šovinizma.

Tog 20. oktobra 1999. na mitingu na Trgu slobode sam reko sledeće:

Tema o kojoj ću večeras govoriti se malo ili retko spominje na ovakvim skupovima. Naime, većina kritičara Slobodana Miloševića i njegov režim optužuje što je započeo sve ove ratove i što ih je izgubio. Znači, okrivljuju ga što je bio loš vojskovođa. Zar nije dovoljno što on sam čini krivično delo lažno se predstavljajući kao vrhovni komandant, a svi znamo da takva titula kod nas ne postoji, nego mu se na taj način priznaje da je i vojskovođa, pa makar i loš. Novosađani, da li ste, idući na glasanje, išli da glasate za vojskovođe koji će vas i vašu decu povesti u rat, ili za političare koji će mudrom politikom vama i vašoj familiji doneti mir i prosperitet. U ovim burnim vremenima Srbiji nisu trebale vojskovođe već vizionari koji će mudrošću, strpljenjem i upornošću, znati da grade nove odnose na ovim prostorima sa svima koji ovde stolećima žive.

Umesto toga isplivao je sav belosvetski šljam koji je potpalio srpski šovinizam i parolama, poput onih o velikoj Srbiji od Virovitice do Karlobaga, o Srbima kao nebeskom narodu i svim Srbima u jednoj državi, zaveli mase i posejali ratove na ovim prostorima. Krvavi trag srpskog šovinizma obeležen je ruševinama i grobovima od Vukovara, preko Dubrovnika i Sarajeva do Tuzle, gde je jedne večeri 25. maja 1995. godine 71 mlada osoba poginula od granate koja je doletela sa Ozrena. To se dogodilo na glavnom gradskom trgu kao što je ovaj na kojem se nalazimo. Sve to je doprinelo da se žig srama stavi na celi jedan narod i mi taj žig moramo što pre sa sebe sprati.

Ovo je prilika i mesto gde bi, ma koliko to bilo teško i bolno, mogli da se okrenemo sami sebi i suočimo sa sopstvenom odgovornošću za sve što se desilo, jer većina je, ipak, svesno ili nesvesno, na to pristala, ili se bar nije dovoljno energično tome suprotstavila. Tek tako, čista obraza, možemo početi da gradimo novu demokratsku Srbiju i Vojvodinu, sigurni da nam se nešto tako više nikada neće ponoviti.

Neko će, možda, reći: pa i drugi su na to pristali, i drugi su pravili zločine. To je tačno. Ali kao što je često govorio veliki humanista, pokojni profesor Miladin Životić, i oni će morati imati neko mesto, neki ovakav trg, gde će, poput nas večeras, izraziti žaljenje i zatražiti oproštaj. Tek tada će započeti era mira i blagostanja na svim ovim prostorima.

Pozivam vas sve da minutom ćutanja odamo poštu nevinim žrtvama srpskog šovinizma.

Autor je direktor Centra za regionalizam u Novom Sadu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari