Opozicija i razvojni put šnajdera Vučića

„Živeti slobodno“ bio je moto postkomunističke borbe Panonskog mornara za normalizaciju života na ovim prostorima.

Sudbina mu nije bila naklonjena.

Otišao je, uz Miku Antića, najveći pesnik Vojvodine iz svoje države Srbije, u trenutku kada je ona dovedena do beznađa.

Doveli su je fašisti, zločinci, kriminalci i lopovi na vlasti, ali i mnogi samozvani političari u opoziciji, kojima je politički horizont udaljen par santimetara od nosa.

Najgore od svega je to što se na čelu najkorumpiranije vlasti u Evropi nalazi kreatura koja je direktno iz one rupe na severu Zvezdinog stadiona ušla u politiku i evo već tri decenije u toj oblasti mogućeg ne radi ništa drugo nego građanima Srbije prodaje maglu, laže, krade i vara lakoverne.

U razvojnom putu kradljivca srpskog Ustava karakteristične su tri ključne etape.

Bio je prvo najbolji učenik ratnog zločinca, lažnog četničkog vojvode a u stvari trostrukog agenta tajnih službi, predsednika srpskih radikala, doktora Hulje Šešelja.

Zatim je zloupotrebom demokratskih pravila, mafijaškim manipulacijama i pravnim pa i fizičkim nasiljem, uzurpirao vlast suspendujući sve institucije države i tako postao kradljivac Ustava.

Konačno, svih devet godina njegove neograničene vlasti satkane su od preko sto mafijaških, kriminalnih i lopovskih afera.

U pravno uređenim državama zbog svake pojedinačno pada vlada, a sve zajedno su veleizdaja odnosno pravno i ekonomsko podrivanje bezbednosti države.

Veleizdaja zemlje je dakle treća i završna etapa razvojnog puta šnajdera naše propasti.

Njegovi moralni, intelektualni i organizacioni kapaciteti nisu dovoljni ni za mesto upravnika zemljoradničke zadruge.

On je međutim dogurao do mesta predsednika države i od te moći se toliko osilio da je nedavno izjavio: „Mogu i glavu da mi odseku, neću dati vlast gorima od sebe.“

Ti koje veleizdajnik naziva gorima od sebe to su političari iz tzv. opozicije.

Nisu oni sigurno, bar ne svi, gori od veleizdajnika, ali njihovi politički horizonti su kao što rekosmo na početku na samo santimetar-dva udaljeni od nosa.

Jer čak ni decidirana izjava veleizdajnika „da glavu daje a vlast ne dalje“ za opozicione političare nije dovoljan razlog da promene način i strategiju suprotstavljanja čoveku koji je uništio državu.

Kako se mogu voditi pregovori sa veleizdajnikom i crnoberzijancem koji stalno ponavlja: „Ne pitajte me kako nabavljam respiratore, ne pitajte me kako i po kojoj ceni nabavljam vakcine, ne pitajte me odakle novac za dva puta po 30 evra pomoći svakom punoletnom građaninu.“

Umesto da zbog takve sultanske vladavine zahteva neopozivu ostavku veleizdajnika, i da traži da pre odlaska sa vlasti omogući formiranje prelazne ili vlade nacionalnog spasa koja bi pripremila izbore za ustavotvornu skupštinu radi promene sistema, tzv. opozicija hoće da pregovara sa njim oko izbornih uslova i slobode medija.

Pritom, osim hrabre Marinike Tepić i Miroslava Aleksića, niko od tzv. opozicionih političkih faktora, ne napada veleizdajnika zbog korupcije kojom je uništena ekonomija Srbije, već ga ruši na navodnoj izdaji Kosova.

To je još jedan dokaz da je njihov politički horizont na santimetar od nosa.

Jer kao što je izjavio da „glavu daje a vlast ne daje“, tako Vučić kao papagaj ponavlja da nikada neće potpisati nezavisnost Kosova.

To je jasno svima osim opoziciji. Veleizdajnik je bio ministar u Miloševićevom režimu koji je ratovao, potpisao kapitulaciju u Kumanovu, i time izgubio Kosovo.

Inače Kosovu je Srbija priznala nezavisnost 2013. Briselskim sporazumom koji je potpisao Ivica Dačić.

Kosovo je dakle nezavisno ma šta o tome mislili i govorili tzv. opozicionari i nacionalisti svih boja.

Umesto da se ugleda na velikog francuskog državnika Šarla de Gola, koji je posle višegodišnjeg ratovanja potpisao nezavisnost Alžira rečima: „Francuska je sjajna i bez Alžira“, srpska tzv. opozicija hoće da se nadmeće sa kradljivcem Ustava u navodnoj odbrani Kosova.

Uostalom nisu li prošle nedelje na Kosovu održani vanredni parlamentarni izbori na kojima su učestvovali i Srbi sa Kosova.

Oni već godinama sede, ne samo u parlamentu, već i u vladi bivše srpske južne pokrajine.

Od kada je sveta i veka, teritorija se dobija ili gubi u ratu, prema tome, gospodo opozicionari, nikada nećete doći na vlast ako se sa Vučićem takmičite u navodnom patriotizmu, odnosno odbrani Kosova koje više nije naše.

Umesto te besmislene ideje, odredite Mariniku Tepić i Miodraga Aleksića, ne da pregovaraju, već da veleizdajniku uruče zahtev da podnese neopozivu ostavku, i da se formira prelazna vlada koja će pripremiti izbore za Ustavotvornu skupštinu.

Sve drugo je produžetak agonije Srbije do potpunog prestanka rada njenih društvenih, ekonomskih i političkih motora.

Jer fašističke barabe, zločinci i kriminalci na vlasti su pomahnitali. Laž su pretvorili u istinu.

Ako ne uspemo da ih se oslobodimo, govorio je još pre osamnaest godina Zoran Đinđić, Srbija će postati sumorna zemlja koja se davi u političkim konfliktima, u kojoj podzemni ratovi usmeravaju političke procese, partokratija zamenjuje demokratiju a intrige i skandali dominiraju javnim prostorom. Streljani prvi demokratski premijer Srbije je dakle do detalja predvideo stanje u današnjoj Srbiji.

Uzeli su nam sve: Parlament, Vladu, sudstvo, privredu, medije, kulturu, zdravstvo, školstvo, sve do Zvezde i Partizana.

Ako im dozvolimo da nastave sa svojim unapred dobijenim izborima, uzeće nam i poslednje što imamo – živote nas i naše dece.

I tada će konačno za sva vremena nestati sumorna zemlja Srbija.

Autor je urednik Sportske galaksije