Opozicija je trebalo da podrži Kamberija, umesto što namerava blokadu autoputa

Istina je da im niko iz Evrope u tom poslu nije mnogo ni pomogao, u mnogim slučajevima su ih izravno i sprečili u tome – ali prave razloge pre svega je pametno potražiti na domaćem terenu.

Ključnu trenutnu bedu male istočnoevropske države Srbije većina bi potražila u aktuelnoj vlasti, i tu bi se svašta bedno zaista i našlo. Ali, ta vlast je već prošlost kada je reč o suštinskoj projekciji za budućnost.

Glavna buduća beda leži i dalje u upornom pozivanju na jedinstvo opozicije bez političke ideje osim da se zameni Vučić.

Umesto da ta opozicija obećava blokiranje autoputa kako bi naudila vlasti, što mogu i malo agilniji pitomci nekog naprednog staračkog doma, ta opozicija bi trebalo momentalno da podrži Šaipa Kamberija.

Taj hrabri čovek je svojevremeno kao usamljenik spasao čast srpskog parlamenta, kada je bio jedini poslanik koji je održao suvisli govor povodom inauguracije nove vlade, u kojem je polagao nade u evropsku orijentaciju Srbije, zalagao se za poštovanje svih razlika, ukazao na ksenofobiju i jezik mržnje koji je postao svakodnevni žargon.

To je bio glas za ponos Srbije, barem one građanske i demokratske. Niko osim njega nije ni pisnuo.

Mlitava srpska opozicija ni danas nema sluha za takve glasove. Kada bi makar pro EU opozicija Srbije smogla trunku hrabrosti da umesto blokiranja autoputa, što je inventivnost koju već i beogradski taksisti danas preziru – PODRŽI KAMBERIJA – to bi bilo već nešto zaista obećavajuće.

Osim sveže prijateljske poruke Albancima, bio bi to gest koji bi nešto značio i Bošnjacima i Crnogorcima. Bila bi to prava politička alternativa beslovesnom putinofilstvu, prevaziđenom sumanutom nacionalizmu i izlazak iz sveukupnih poraza s kraja prošlog veka, kao i snažan podsticaj dobrim odnosima u celom regionu. Ovako ostaje sumnja da u glavnim političkim rebusima jedina zvanična samoproklamovana opozicija ima istovetna gledišta kao i vlast koju satanizuje.

Očigledno je da tromesečnu opstrukciju izbora prave Vučić i Dačić, kako bi se odugovlačio izborni proces zbog njihove ljubljene Rusije, ali i da bi sprečili Kamberija da uđe u srpski parlament. Ukoliko bar deo parlamentarne srpske opozicije to ne shvati već istrajava na stavu da je jedini problem Srbije Vučić, onda može slobodno i sebe da doda na vrh liste glavnih beda srpskog društva. A na Poslednjem sudu svetske istorije neće imati potrebna dokumenta kojima bi mogla da podupre svoje pravo na opstanak. Jer je učinila sve što je u njenoj moći da ostanemo prosto zabačeno selo, koje gaca u svojoj mističnoj antimodernosti.

Politička alternativa Vučiću bi morala da razume neophodnost albanskog glasa u Skupštini Srbije.