Opozicija nije fašistička

Na jednom kraju ovog svojevrsnog društveno-političkog dipola nalaze se, recimo, skandinavske zemlje i zemlje zapadne Evrope. Miljama daleko, na drugom kraju, jesu diktatorske države koje su pred vratima građanskih ratova, ili su već duboko u njima.

Pozicija pojedinih država na ovoj skali zavisi od velikog broja faktora. Sociološko-matematičkom interpretacijom lako se dolazi do zaključka da je najvažniji među njima determinisan nivoom političke tolerancije i sposobnošću vlasti i opozicije da međusobno komuniciraju, bez obzira na stepen različitosti politika koje reprezentuju.

Retki su periodi u prošlosti u kojima je Srbija uspevala da se makar i malo približi pozitivnom kraju ove skale. Čini se da je danas od njega dalje nego ikada pre. Pozitivan dijalog između vlasti i opozicije gotovo da i ne postoji. Vlast se od 2012. godine strateški opredelila za politiku potpunog nipodaštavanja opozicionog mišljenja.

Kritika opozicije je postala ekstremno visoka, i po mnogima potpuno nesrazmerna njenim stvarnim gresima. Opozicija je ostavljena bez ikakve mogućnosti da se brani. Svima onima koji zastupaju opozicione stavove u sredstvima informisanja gotovo da je zabranjen pristup.

Veliko je pitanje zašto se vlast opredelila za takvu strategiju. Istina, ona može za kratko da napravi štetu opoziciji. Međutim, na duge staze ona sigurno pravi štetu i sebi. Najopasnije je i najgore što u ovako definisanom političkom ambijentu štetu zapravo trpi društvo, država, trpi narod. Veliki broj mislećih ljudi potpuno je izolovan. Oni ne učestvuje u kreiranju društvenih dešavanja. Sve je svedeno na sledbenike vlasti. A njih za razvoj našeg društva nema dovoljno. Posebno ako se ima u vidu koliku energiju, vreme i novac oni troše na tu nemilosrdnu borbu protiv opozicije.

Da li će u skorijoj budućnosti doći do približavanja? U poslednjih nekoliko meseci opozicija je uspela da izađe iz „nokdauna“. Povratila je status značajnog političkog činioca. To jeste preduslov da se uđe u pozitivne društvene tokove. Da li će to biti dovoljno da vlast malo ustukne sa svojim vrlo rigidnim stavom, ostaje da se vidi. Za početak bi bilo dovoljno da prestane da opoziciju kvalifikuje kao fašističku. Razlog za to je vrlo prost: ona u sebi ne sadrži niti jedan elemenat fašizma.

Autor je redovni profesor na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član Matice srpske