Opozicija po potrebi

Moglo se čuti svašta: jedni su predlagali bojkot izbora, drugi štrajk glađu, treći formiranje kojekakvih radnih grupa, dok su se četvrti držali izlizanih, ali sigurnih floskula tipa vraćanje političkog života u margine demokratije, promovisanje demokratske političke kulture…

Međutim, svi govornici su u jednom bili saglasni i niko od prisutnih nije propustio da kaže i istakne da će se zalagati za slobodu medija i slobodu govora, koju im aktuelna vlast uveliko uskraćuje. Ali, kada se pri samom kraju skupa prisutnima pokušao obratiti predstavnik LDP-a Đorđo Žujović, svi prisutni, koji su se do pre minute zaklinjali u načela demokratije i slobodu govora, bili su saglasni da mu ne treba dati reč.

I upravo u tome je apsurd čitavog prošlonedeljnog skupa opozicije. Umesto, pošto su dobili priliku da u praksi pokažu da sloboda govora svoj smisao nalazi upravo u spremnosti da se čuju suprotstavljena mišljenja i to od onih koji su na suprotnom političkom kursu, opozicija je pokazala da se, barem što se tiče slobode govora, ni po čemu ne razlikuje od vlasti i Aleksandra Vučića. Oni bi da menjaju, al da sve ostane isto.

Zbog tako očitog licemerja, mnogo više pažnje, od samih mera koje su prisutni opozicionari predlagali, privukla je upravo zabrana obraćanja predstavnika LDP-a.

Tako je na Tviteru Goran Ješić, poslanik Demokratske stranke, napisao: „Napraviš skup o slobodnim izborima i slobodi javnog prostora i to u parlamentu a onda izbacuješ nekoga ko hoće da se obrati! To neko novo razumevanje demokratije ala Dimitrije LJotić ili?!“. Daj bože da ga Lutovac ne blokira na Tviteru, kao što je to već učinio sa članom Glavnog odbora stranke čiji je predsednik, Ivanom Krstićem, jer je izneo svoj stav da je protiv ulaska DS-a u Savez za Srbiju. To je ta sloboda govora koju Lutovac zagovara.

Kao opravdanje za uskraćivanje reči predstavniku LDP-a je uglavnom iznošen stav da LDP nije „prava“ opozicija, jer ne kritikuju dovoljno Vučića i jer su na Vračaru u vlasti sa SNS-om. Naravno, takve tvrdnje su otvorile niz drugih pitanja: zašto je onda DSS prisustvovao sastanku kad je u niz opština na lokalu u vlasti sa SNS-om? Zašto je predstavnik SDS-a prisutan na sastanku kad su u Pirotu u vlasti sa SNS-om, štaviše njihov član je zamenik predsednika Skupštine grada. Naravno, i u prošlosti je mnogo primera gde su stranke na lokalu bile zajedno u vlasti a na republici u opoziciji i obrnuto. Tada su ti isti opozicionari to pravdali potrebom da se izvrši regionalizacija Srbije. Takođe mnogi od prisutnih na sastanku su u prošlosti bili na listi SNS-a, a neki čak i Vučićevi ministri. I uopšte koji je to organ ujedinjene opozicije koji će da izdaje sertifikat „prave“ opozicije?

I prisutni Saša Janković je smatrao da nekima na sastanku nije bilo mesto za stolom, pa je posle sastanka na svom Tviteru napisao „381 nije bio uključen u organizaciju, ali greška od juče se neće ponoviti, bar ne s nama u sali“.

Nemoguće je oteti se utisku bliskosti Boška Obradovića i Dragana Đilasa, koji su tokom sastanka sedeli jedan pored drugog, kao najbolji prijatelji, a pre samo šest meseci Obradović se tokom beogradskih izbora pitao „kako je to Đilas opozicija“? Pa valjda po potrebi!

I tako, sve po potrebi, sloboda govora, demokratija, ljudska prava… Sve može i ne može. Po potrebi opozicija, po potrebi koalicija. I levica i desnica, i crveno i crno… Jer vlast ne pita za čast.

Autor je producent