(BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC)Poslednji tragični događaj u Novom Sadu pokazao je dva aspekta političkog života u Srbiji.
Prvi je onaj beskrupulozni i koruptivni koji ne preza ni od relativizacije žrtava zarad bestijalne želje opstanka na vlasti. Novi Sad i pad nadstrešnice je samo potvrdio šta se može očekivati od Vučića i njegove kamarile u takvim situacijama, jer setimo se samo raznih nesreća i ubistava proteklih desetak godina, gde se pod plaštom vladajuće partije skrivaju zločinci koji celu državu i porodice oštećenih zavijaju u crno.
Relativno je ko je vozio automobil na naplatnoj rampi. Relativno je ko gazi decu na pešačkim prelazima. Relativno je i to koja budala ima arsenal oružja te pobije desetak ljudi. Relativno je i to koliko će porodica biti žrtvovano u Jadru zbog famoznog litijuma od čijeg kopanja nikako ne odustaju sa sve glavnim promoterom u liku i delu predsednika lično.
To smo sve znali i skretali smo pažnju u javnom delovanju pišući ovakve tekstove i nadali smo se da se nećemo sresti sa realnošću koja nas proteklih meseci, sve više iz dana u dan, osvešćuje. E, to je taj drugi aspek koji nam govori vrlo jasno i transparentno da
Srbija nema opozicionu snagu da se suprotstavi zlu i zulumu onih koji vode ovu zemlju.
Narod je pokazao da ima želju za kvalitetnijim i poštenijim životom koji svakako zaslužuje. Međutim, ispostavilo se da ne postoji politička snaga koja će takve želje da artikuliše na pravi način. Međusobna trvenja, lične sujete i male pakosti opozicionih lidera dovele su nas u situaciju da se danas mi, mali obični ljudi, više ljutimo na opoziciju nego na one koji su nas dovde doveli.
Bezidejnost, razvodnjavanje nezadovoljstva naroda i loša politička artikulacija suprotstavljanja bestijalnoj vladavini onih kojima ništa nije sveto, dovela nas je u stanje totalne konsterniranosti. Kada se tome doda sposobnost vladajućih da, preko raznih službi, korupcije i raznih benefita, infiltrira u opozicione redove svoje igrače koje eufemistički nazivamo „konstruktivna opozicija“ dobijamo to što dobijamo…
Nema tu velike filozofije. Ne treba biti naročito pametan te shvatiti da živimo u jednom opštem beznađu iz kog se trenutno ne vidi nikakav izlaz. I Vučiću je jasno u kakvom smo problemu svi mi koji bismo da ga oteramo na đubrište istorije, i tačno vidi koliko smo glupi i smešni i da smo za njega trenutno, u političkom smislu, samo „sitna riba pljuckavica“.
Naravno, on sada kreće Erdoganovim i Putinovim receptom – privođenjem i hapšenjima onih koji u perspektivi predstavljaju veliku opasnost i koji imaju kapacitete da artikulišu narodni bunt. Ne, na žalost, opoziciona Srbija nema snage, sva je prilika, za na primer generalni štrajk i sabornost pre svega sujetnih lidera opozicije.
Džabe nama ljudi iz „Proglasa“ i povremene govorancije svih onih divnih umetnika i naučnika koji pokušavaju da celu priču u borbi protiv Vučića stave pod okrilje borbe u kojoj će svaka pojedinačna sujeta i međusobni odnosi, kao i savest, biti stavljeni ad acta do konačnog raspleta u kom ovu sveopštu tragediju i kreatore iste šaljemo gde im je mesto.
Ima ona kletva, a i molitva istovremeno „Daj bože da se Srbi oko nečega slože“.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
