Opozicionari iz Pinkovog rijalitija

Kako bi izbegli falsifikovanje sećanja, neophodno je napraviti neku vrstu moralne distance u vremenu, između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Između lažnih i ispunjenih obećanja, koja otvaraju pitanje: ko ima pravo da obećava?

Često nas bombarduju raznim obećanjima: o uspostavljanju novog sistema vrednosti, o vraćanju poverenja u institucije, o slobodi medija, lustraciji… Čini se da nema čoveka koji se ne bi složio da je sve ovo neophodno sprovesti. Ali kada vam to kaže neko ko je u tom i takvom sistemu više od decenije bio predsednik, ministar, gradonačelnik, predsednik vladajuće stranke, a sada bi da takav sistem menja, zdrav razum kaže da dotični svakim pominjanjem tih vrednosti iste devalviraju u floskule.

Iluzorno je verovati, da će oni koji se danas zalažu za lustraciju, istu i sprovesti kada dođu na vlast. Naime, Zakon o lustraciji je donet još 2003. godine na privremeni rok od 10 godina i bio je na snazi sve do 2013. Za tih deset godina, svi koji danas pominju lustraciju su na ovaj ili onaj način bili na vlasti. Zašto je nisu sproveli? Zato što su po važećem Zakonu i sami trebali biti lustrirani. A interesi vlasti i opozicije su suviše isprepletani.

Iluzorno je verovati onima koji danas na sav glas kritikuju privatizaciju PKB-a tvrdeći da će istu odmah po dolasku na vlast nacionalizovati, dok su za vreme svoje vlasti izvršili privatizaciju NIS-a, i istom ustupili sva nalazišta nafte i gasa u Srbiji.

Iluzorno je verovati onome ko za Dragana J. Vučićevića tvrdi da nije novinar, a istog je pre desetak godina angažovao za glavnog i odgovornog urednik sopstvenih novina.

Iluzorno je verovati onima koji su privatnoj of-šor kompaniji poklonili gradsko zemljište za izgradnju TC Ušće, i izvršili prenamenu urbanističkog plana i od javne zelene površine napravili građevinsko zemljište. Isti ti danas kritikuju Beograd na vodi, iz istih razloga, dok su do juče sa funkcije gradonačelnika isti hvalili kao „kao projekat koji će promeniti sliku Beograda“.

Iluzorno je verovati onima koji su preko Telekoma kupili televiziju Arena sport, a koji danas kritikuju kupovinu Kopernikusa preko tog istog Telekoma. To su isti oni koji su od RTS-a otkupljivali reklamne sekunde i iste preprodavali po desetostruko većim cenama.

Iluzorno je verovati onima koji se zalažu za zabranu Pinka, kao što su se zalagali i 5. oktobra, a onda su u istom kupili deonice. To su isti oni koji su na Pinku emitovali emisije svoje producentske kuće „Menjam ženu“, „Bračni sudija“, „48 sati svadba“, a zalažu se za zabranu rijalitija.

Iluzorno je verovati onima koji su u dva saziva Skupštine kao poslanici SPS-a glasali za Vladu Aleksandra Vučića, a danas su članovi pregovaračkog tima opozicije za razgovore sa tim istim Vučićem.

Iluzorno je verovati onima koji se sada bune oko mini-hidroelektrana, a sami su doneli Uredbu o izgradnji istih 2009. godine.

Iluzorno je verovati onima koji danas pričaju o ljudskim pravima, a zalagali su se za zabranu Gej parade.

Iluzorno je verovati onima koji se danas zalažu za promenu izbornog zakona, a isti su primenjivali 12 godina dok su bili na vlasti. Iluzorno je danas verovati onima koji imaju primedbe na Skupštinski poslovnik koji su sami doneli.

Iluzorno je verovati onima koji se zgražavaju nad lažnim diplomama, a koji su 2012. pozivali da se glasa za diplomiranog menadžera Tomu Nikolića.

Ovde ću zastati, ali svakako iluzijama nije kraj. Za sve primere ponašanja i dvostrukih aršina Danas bi mi morao posvetiti jedno vanredno izdanje.

Floskula „samo da skinemo ovo zlo“ se istrošila. To smo govorili i za Miloševića i Tadića. Ne smemo više da biramo manje zlo. Manje zlo je manje, samo dok ne dođe na vlast.

Potrebni su nam novi ljudi. Bez obzira na loše iskustvo sa Radulovićem, Jankovićem i Belim, ono što je dobro u njihovom pojavljivanju je da kako su se brzo pojavili, još brže su i nestali. To i jeste suština, da ne daš korovu da pusti korenje. Ali od ovih koji su na vlasti već dvadeset godina, i čije korenje je nemoguće počupati, nova lica ne mogu da se profilišu.

Da naši opozicioni lideri zaista žele da Vučić padne sa vlasti, to bi bilo izvodljivo ukoliko bi se isti povukli iz politike. Današnji lideri SZS su najpoželjniji Vučićevi protivkandidati, upravo iz gore pomenutih primera.

Ukoliko ne budemo imali nova lica na političkoj sceni, budimo spremni da za desetak godina istim floskulama i pričama menjamo aktuelne za Vučića, i tako u krug.

Autor je producent