Nije prvi put da premijer Vučić, kada mora, spomene u gnevu Šabac. Mnogi se sećaju njegove reakcije na kupovinu Politike i novosadskog Dnevnika, pri tom ne birajući reči za Miroslava Bogićevića, vlasnika šabačkog „Farmakoma“, i Dušana Petrovića.
Uopšte, bivši ministar informisanja pokazao je čak da ima izrazit animozitet prema medijima, izuzev Pinka i Informera. Najnoviji istup bio je besomučni napad na gradsko rukovodstvo Šapca.
Navodno da se iz budžeta finansira kampanja Vuka Jeremića. Istine radi, a premijer bi to morao da zna, i kao pravnik, i, naravno, prvi čovek države koja bi trebalo da počiva na zakonu, da se finansiranje medija obavlja na osnovu podnetih projekata.
Pa je tako konkurs za finansiranje medijskih projekata u Šapcu objavljen prvog decembra, konkurs je javan, mogao je svako da konkuriše, a posle toga stručna i meritorna komisija od predstavnika udruženja novinara i lokalnih medija opredelila je sredstva. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović iako ima diskreciono pravo da utiče na ovu raspodelu samo je potvrdio odluku komisije.
Tako piše u zakonu, tako je i urađeno. Međutim, premijer nije reagovao kad je bila raspodela sredstava za medijske projekte u Beogradu, gde je veći kolač uzela ekipa tek formiranih medija i portala. Nepravilnosti je bilo i u Nišu, a nije reagovao ni kada se već dve godine u Kragujevcu ne izdvajaju sredstva za medijske projekte. Uz to, veoma je diskutabilno kako se to još uvek iz državnih sredstava finansira Tanjug, a Zakon o privatizaciji medija bio je vrlo jasan sa rokovima i pravilima.
Poruka je vrlo jasna, vrlo radikalska, da su ljuti protivnici svi koji ne podržavaju vlast u liku jednog čoveka, a naravno bliže se predsednički izbori.
Šabac je jedini opozicioni grad, a pri tom uz brojne prepreke uspešno funkcioniše. Ovde je došla najveća strana investicija, japanski „Jazaki“, a vlast je činila sve da ova fabrika ode u Kruševac. Dovoljno je reći da je ugovor o državnim subvencijama ovoj firmi potpisao uz čudnu diskreciju državni sekretar za ekonomiju, dok se za sličan ugovor u Kruševcu sjatila gotovo čitava Vlada.
Ili, kako protumačiti ćutanje o auto-putu Ruma – Šabac, gde su Kanađani spremni da investiraju u ovaj važan putni pravac kao koncesiju. I možda najveći trn u oku jeste što su u Šapcu mediji slobodni, što su ovde počasni građani Olja Bećković i Vukašin Obradović, što se ovde za kulturu izdvaja sedam odsto iz ne tako malog budžeta od 3,3 milijarde dinara. Još uvek nije izračunata šteta zbog naprasnog premeštanja Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd, a na raspolaganju je bilo 175 miliona evra iz evropskih fondova.
S druge strane se ćuti o dugu države od tri miliona evra koliko se gradska uprava zadužila da podigne kredit i isplati potraživanja radnika „Zorke“, što je u nadležnosti države. Tu je i dug države od 130 miliona dinara za podsticaj u građevinarstvu.
Premijer Vučić nikada zvanično nije posetio Šabac, što dovoljno govori o odnosu prema lokalnoj vlasti, a neka kohabitacija, barem u pristojnom svetu se podrazumeva, pogotovo kada je reč o politici pridruživanja Evropskoj uniji i evropskim vrednostima.
Spočitavajući da se narodne pare u Šapcu troše za nečiju predsedničku kampanju premijer je smetnuo koliko se on to pojavljuje na medijima sa nacionalnom frekvencijom, gde predstavnici opozicije nemaju pristupa. Kad bi se to računalo, nema tih stranačkih finansija koje bi to platile, a naravno predsednička kampanja je već počela.
Autor je novinar iz Šapca
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
