Opozicioni Vučić

To je odmah u jednom delu javnosti predstavljeno kao prvorazredni politički događaj, mada u tome ima svega sem politike. Ima tu pokvarenosti, podmuklosti, patetike, neiskrenosti i proračunatosti, ali politike – ni slovo.

Zamislite, političkoj stranci se zamera što je najavila da će na uvid javnosti dati svoje predloge promene Ustava, i da ta javnost podrazumeva i predsednika Republike. Janković, političar koji tvrdi za sebe da nije političar, odmah je ovo ocenio kao akt saradnje demokrata i Vučića, što njemu, okruženom bivšim socijalistima, julovcima, pripadnicima teorije trećeg metka, i svim drugim preletačima i borcima za demokratiju od prekjuče, predstavlja čin veleizdaje, jer se tako na mala vrata „sarađuje sa režimom“, kako je protumačeno na sastanku predsedništva novoformiranog pokreta.

Janković svoje političko delovanje od prvog dana vidi samo kao priliku da svoju destruktivnu ličnost upregne kako bi se opozicioni birači zbunili, a navodni saradnici oterali na udaljenost sa koje treba da ga zamole da sarađuju sa njim, a on će im postavljati uslove koji se kose sa zdravim načinom razmišljanja i rezona. Porađa se novi Vučić, ovoga puta opozicioni.

Janković svojim ponašanjem i ne krije svoju isključivost i potrebu da sada deli opoziciju – jer za drugo još nema podršku – na pravoverne i krivoverne, na izdajnike i podobne. Nije sačekao Janković da ga drugi tumače, već je sam morao da obrazloži odluku Pokreta, pa je, gostujući na N1, potvrdio, a nekima prvi put i dokazao, da ima ambiciju da pod plaštom nečeg novog, što je ljudima pitko, u životu drži najniže politikantske pobude.

Nisam advokat Demokratske stranke, pa ih neću braniti jer umeju oni to vrlo dobro da čine, ali su se izgleda opredelili za drugu taktiku. Samo imaju jedan mali problem. To koliko su pogrešili verujući Jankoviću razumeće tek onda kada počnu da se bave politikom i političkim temama, jer ih je Janković prevario i obmanuo nekoliko puta, samo je sad procenio da će ih izgurati u blato iz kojeg neće moći da se izvuku. Dok im je navodno pružao ruku da se iz tog blata iščupaju, prethodnih skoro godinu dana, drugom rukom ih je gurao da nikada više iz njega ne izađu. Sada ima osećaj da im je uzeo ono što mu od njih treba, pa im je zatvorio vrata. Opet kažem, možda o tome progovore demokrate kada budu imale hrabrosti da se suprotstave politički, a ne da zbog par sociopata sa Tvitera gase sopstvenu partiju, dok ih drugi savetuju da je bolje da postanu sekta nego da ostanu stranka.

Mene zanima sledeća stvar: a šta to onda Janković hoće kad ništa navodno neće? On neće na proteste. Makar nije hteo dok su oni imali smisla. Da li ga je neko video posle aprilskih izbora na jednom protestu, osim ako izuzmemo „Protest belih košulja“ sa Boškom Obradovićem? Nije niko. On neće partiju, politiku, klasične političare, jer mu se gade. Ali je zato napravio pokret koji je ustrojio kao partiju, po istom principu. On neće dijalog, hoće kao Vučić monolog, samo da ga slučajno neko iz opozicije ništa ne pita. Pošto će, ako ga pita, pustiti svoje pravoverne opozicionare da Vam objasne ko ste u stvari Vi, rečnikom dostojnog običnih prostaka. Ako Vam nije jasno šta govorim, pogledajte pod: Srđan Dragojević.

Čemu onda služi Janković? Hoće da bude lider opozicije u svom jednoumlju, može da razgovara samo sa istomišljenicima, dok su svi koji suprotno misle izdajnici. Ume da bude neprijatan ili bezobrazan onda kada ga uhvatite da ne govori istinu ili jednostavno ne zna o čemu govori, što je čest slučaj. To isto zameramo Vučiću, zar ne?

Ali, hteo bi Janković ipak nešto. To je da ima istu politiku kao Vučić. I ima je. Apsolutno identična matrica pokušaja dolaska na vlast kao nekada Vučić, gde se na gomili skupljaju svi oni koji imaju nešto protiv Vučića, ali uglavnom oni koji su postali opozicija kada ih je Vučić za nešto po njihovom viđenju prevario ili im nije dao što im je obećao ili ko zna kako su više ušli u svađu sa njim. Jeremić, Sanda Rašković, Vukadinović, „Kurir“, Mirković. To je oprobani recept kako je Vučić sa Veljom, Vulinom i raznim prebezima iz Demokratske stranke osvajao vlast. Rezultat znamo.

Ali, sem tog političkog inženjeringa i taktike, Janković ima i iste političke stavove kao Vučić. Koja je razlika između njih po pitanju Kosova? Nikakva. Šta misle o Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Dodiku? Misle isto. Kada im spomenete Srebrenicu, oni moraju dodati i Jasenovac i Bratunac, pošto tako misle da igraju na oba terena. Kako vide odnos Srbije sa Rusijom i Evropskom unijom? Naravno, pogađate – idemo u Evropu, ali je ruska karta uvek u džepu, zlu ne trebalo. Da li treba da menjamo Ustav? Jedan sada hoće da menja Ustav koji je doneo zajedno sa Tadićem, Šešeljem iz Haga, Koštunicom, Crkvom, Dačićem i Dinkićem. Drugi neće čak ni to. NJemu je dobar ovaj ustav, ali se ne primenjuje, pošto bismo u suprotnom živeli odlično, kako sam kaže. Taj drugi je, nažalost, Janković, koji ne razume da je Ustav iz 2006. godine uzrok zamrznutosti Srbije i njenog nesnalaženja u dijalogu sa svetom.

Tu se vraćamo na početak priče. Čini mi se da Jankoviću smeta razgovor oko promene Ustava, jer mora neko da čuva legalističku zaostavštinu onih koji misle da su završili sa Srbijom kada su nam podmetnuli srednjovekovni ustav. Izgleda da su dobili zaštitnika.

Autor je član Predsedništva LDP-a