Oprosti nam, Zorane Đinđiću

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svaka čast, majstore!
   Prerano smo izgubili najboljeg među nama.

2. I sada kad opet popijemo sankcije, opet cu ja biti drzavni neprijatelj.

3. Verujte da sam se rasplakala

4. Ova kratka kolumna je epitaf zatrtima. Onima, kakvi su u ovom tekstu i onima kakvi stvarno jesu. Trebalo je izgleda, da prodje vise od dvadeset godina, da shvatimo ko je bio Zoran Djindjic, sta je zeleo, cemu je stremio, koliko je vredeo…a mi? Kakvi smo mi? Politicki nepismeni, politicki zaostali, zaparlozeni, politicki neprosveceni…A Zoran? Obrazovan, elokventan, sarmantan…Prometej koji je hteo da donese svetlost toj i takvoj Srbiji…a Srbija njegovu svetlost zauvek ugasila. Zato i jeste tu, gde joj je takvoj kakva je – i mesto.

5. Hvala Vam na ovom tekstu.

6. По одласку Ђинђића са овог света и ја сам отишао из ове земље. Нисам погрешио.
   Видим да сад тужилашто и судство раде за власт што је дефиниција банана републике.

7. Tekst je kratak, sažet, tačan … a onda na kraju budalaština: „…vapaj Bošnjaka …“!?! Čemu ugradnja nacionalizma (bilo čijeg) u tekst o jednom fenomenalnom čoveku?

8. Esade brate,napisali ste tekst za sve svesne, dobromisleće ljude..Naš Zoran je primer tog jaza na našim prostorima između svetlog,produhovljenog,vizionarskog i onog konzervatovnog,ali i zatucanog,neprosvećenog, podmuklog..