Zoran Đinđić: foto Stanislav MilojkovićAko bi se demokratija u Srbiji bar jednim svojim delom poistovetila sa idejom evropskih vrednosti, moglo bi se reći da ona ima korene čak i u 19. veku.
Sama Demokratska stranka, kao stožer demokratskih ideja je osnovana 1919. godine, i kao takva opstajala i igrala važnu ulogu u društvu sve do 1945, odnosno 1948. godine. Od 1990. godine počinje period obnovljene Demokratske stranke, koja opstaje na našim prostorima, evo već skoro trideset pet godina.
Zoran Đinđić je svojevremeno govorio da u Srbiji nikada nije bilo lako, pa ni tih devedesetih godina, a nije bilo lako i kada je Demokratska stranka bila deo vlasti u okviru Demokratske opozicije Srbije, početkom dvehiljaditih godina.
Đinđić je to izgovorio misleći na sveukupna istorijska i društvena kretanja i događaje, ali bio je jako podstaknut zapravo teškoćama kroz koje je prolazila demokratija i njena stranka u Srbiji.
Politika Demokratske stranke u prošlosti, kao i u ovim sadašnjim vremenima je bila i ostala modernizacija Srbije i približavanje Srbije vrednostima koje je baštinila i koje baštini razvijena Evropa. Ulagan je i ulaže se veliki napor, ali su dekadentne političke struje ulagale još veći napor da Srbiju zadrže u konzervativnim okovima.
Zahvaljujući svojoj agresivnosti, decenijama kroz poslednja dva veka su u tome uspevale. U toliko navrata ta agresivnost se iskazivala i u brojnim likvidacijama proevropskih političara. Sve je počelo ubistvom kneza Mihaila Obrenovića, a evo u novijoj istoriji to su ubistava Zorana Đinđića, Ivana Stambolića i Olivera Ivanovića.
Danas se u Srbiji bije bitka za opstanak demokratije. Preduslov za to je opstanak Demokratske stranke.
„Nikada nije bilo lako, pa nije ni danas“. DS danas ima izabrane i definisane sve institucije jedne ozbiljne političke organizacije. Ima svoje opštinske i gradske odbore sa članstvom koje karakteriše veliko političko iskustvo. Ima stručnjake u različitim oblastima, a među njima brojne univerzitetske profesore i institutske naučne radnike. Ima razvijenu svest da mora da opstane, da bude jaka, da bi demokratija u Srbiji opstala i bila jaka.
Međutim, Demokratska stranka ima i brojne probleme. Devedesetih godina Stranka je bila pod neverovatnim pritiscima Miloševićeve diktature, u prvoj dekadi dvehiljaditih pod prikrivenom, ali vrlo jakim opstrukcijama onih delova DOS-a koji Srbiju nisu videli u Evropi, a poslednjih dvanaest godina, u Vučićevoj autokratiji, pod najperfidnijim udarima sa krajnjim ciljem da se stranka u potpunosti uništi.
DS ima i brojne probleme koji su rezultat lošeg funkcionisanja stranke prouzrokovanog greškama u organizaciji i sistemu donošenja odluka i nedovoljno eksplicitnog stava prema najvažnijim političkim pitanjima u Srbiji, regionu i svetu.
Rukovodstvo i članovi Demokratske stranke su se poslednjih meseci, po ko zna koji put u svojoj istoriji, uskomešali. Oseća se potreba da se nešto promeni, sa osnovnim ciljem da se ono što stranka već ima postavi u definisanije okvire.
Dominantno mišljenje u stranci je da bi to samo po sebi bilo dovoljno za političke prodore u Srbiji, i bilo preduslova za integracione procese, koji bi morali nakon toga da uslede. Dobra namera postoji i kod sadašnjeg predsednika stranke dr Zorana Lutovca, ali i kod mlađih članova koji ističu svoju kandidaturu za novog predsednika stranke.
Gospodin Miodrag Gavrilović veoma vodi računa da ne napravi bilo koji potez koji bi naškodio renomeu Demokratske stranke. Jer svima nama je u interesu da posle izborne skupštine, koja je na pomolu, Demokratska stranka bude jača, i da posle nje obradujemo istinske borce za demokratiju i evropske vrednosti, a da dobro nasekiramo brojne dekadentne i konzervativne političke struje u Srbiji.
Autor je profesor Univerziteta u Beogradu, potpredsednik Demokratske stranke
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
