Stigli su kineski radnici i u Novi Sad. Na Šodroš. Za njima su, kako je to običaj poslednjih godina, stigle i jake snage srpske žandarmerije, koje su juče pohapsile desetak građana (većinom žena i staraca), a u naguravanju i sporadičnom mlaćenju povredile nekoliko njih.
Kineski radnici koji su postavili ogradu u šumi na Šodrošu i Kameničkoj adi za pripreme gradnje četvrtog mosta, došli su bez papira i dozvola za ovaj posao. Još jedan od domaćih novih običaja. On sledi najčešće kada se gazde kineskih radnika, direktnom pogodbom bez javnog nadmetanja, dogovore sa gazdama žandarmerije, srpskim vlastima, da nešto grade.
Tako je bilo i ovaj put. Račun za gradnju novog mosta po najavi lokalnih vlasti u Novom Sadu ispao je na 130 miliona evra, ali kada se potpisivao ugovor sa firmom „China Road and Bridge Corporation“ on je skočio na 175 miliona evra.
Legenda kaže da Kinezi daju povoljniju cenu ako učestvuju na tenderu. Ali ko će ga znati.
Državne institucije koje treba da štite životnu sredinu i izdaju potrebne dozvole za radove koji će da devestiraju ovaj deo prirode u Novom Sadu, ali i oni koji gazduju Ribarskim ostrvom i Kameničkom adom („Vojvodina šume“), u stanju su duboke kome.
Odaje ih utisak da ne smeju da zucnu, čak i kad bi hteli nešto da kažu. Građani koji su prihvatili na sebe da rade taj posao umesto njih, od naprednjačke novosadske vlasti su proglašeni za lažne ekologe, nekakve teroriste i naravno ustaše.
A juče su i konačno umlaćeni.
Da bude potpuno jasno, kada se pričalo o četvrtom mostu u Novom Sadu poslednjih 20 godina, to je bilo isključivo za mali pešački most od Štranda do Ribarca (nekih dvadesetak metara „investicije“) koji nijedna lokalna vlast nije uspela da zgotovi, te takođe i pešački most preko stubova srušenog mosta „Franca Jozefa“.
Most preko Ribarca nije bio niti u malom mozgu građana Novog Sada, dok pre tri godine nije proglašen za projekat od „nacionalnog značaja“, imenovan za nekakvu obilaznicu, jedinstvenu u svetu, jer je svakoj Gugl mapi jasno da se gradi po sred Novog Sada i na turbo pogon, te je postao tema broj jedan.
Ono što zaudara u ovoj priči su parcele iza mosta, na bivšem brodogradilištu, gde treba da niknu soliteri od 20 spratova privatnog investitora, ali da bi se to desilo brana mora da se pomeri u korito reke, baš kroz prirodu Šodroša i Kameničke ade.
Most je tek početak. Kraj će se zvati – „Novi Sad na vodi“.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.