„Originalan“ način kontrole karata

Jer, kad nađu uspešan način zaskakanja neurednih platiša karata, svi problemi javnog prevoza i Gradskog saobraćajnog preduzeća biće rešeni.

To je ko zna koji put da nadležni traže adekvatan, a zakonom dozvoljen način da naplate dovoljan broj vožnji. U tome se vode podacima, dobijenim na diskutabilan način, da je broj ljudi koji ne plaćaju prevoz nezanemarljivo veliki.

Međutim, koliki god da je taj broj, novac koji se naplatom karata sliva u budžet Grada i GSP-a smešno je mali u poređenju sa svotama koje se iz tog preduzeća i gradske kase odlivaju, što lošim rukovođenjem, što sumnjivim tenderima i nabavkama loših a skupih vozila, što na načine za koje javnost verovatno nikad i neće saznati.

Načelnik Komunalne milicije objasnio je da će polaznici u civilu, samo sa legitimacijom oko vrata, biti lek za one putnike koji „kucaju“ kartu tek kad na stanici vide ekipu uniformisanih milicajaca i kontrolora. Jer, kaže, to je uzelo maha poslednjih meseci.

Ono što načelnik nije pomenuo, a o čemu su izvori Danasa naširoko pričali, je činjenica da nekoliko poslednjih klasa Komunalne milicije i nema uniforme, jer je do sada propalo nekoliko sumnjivih tendera za njihovu nabavku.

Dodatno, polaznici su po vozilima gradskog prevoza radili „svoj“ posao i bez legitimacija, jer je i za njihovu izradu nadleržnima trebalo nekoliko meseci, pa je u ekipi za prepad na vozila javnog prevoza uvek morao da bude i neki stariji „komunalac“, u slučaju da se pitate šta je uz njih radilo par zbunjenih, mlađih „neidentifikovanih“ ljudi.

Pritom, u njihovim redovima, rekli su nam neki od njih, ogromno je nezadovoljstvo zbog činjenice da im nadređeni svakog jutra, prilikom dodele zadataka, ističu kao primarni posao kontrolu karata (uz napomenu da je direktiva stigla direktno iz gradske uprave), dok se na čekanju taloži više od 800 prijava građana, iz delokruga stvarnog posla Komunalne milicije, na koje niko nije odgovorio.

Da ne bude zabune, svakako da putnici treba da plaćaju javni prevoz. Ali, ključno pitanje je šta građani koji redovno kupuju kartu, dobijaju zauzvrat. Očekivati minimun čista vozila, sa klima uređajem koji radi, a koja stižu na vreme, odavno je u glavnom gradu postala maštarija, luksuzni zahtev kog građani maltene treba da se stide.

Krenula je nova školska godina, a za nama je leto tokom kog je više ljudi izgubilo život u nesrećama koje su uključivale vozila gradskog javnog prevoznika.

Samozapaljivanja, otpadanje točkova, „cepanje na pola“ dotrajalih autobusa…Vozači penzioneri, koji voze umorni smene koje prelaze zakonsku satnicu, ili oni neiskusni, koji ne znaju ni jezik…ili oni bahati, zaposleni kod privatnih prevoznika koje niko ne kontroliše…samo su neke od stvari koje očekuju svakog putnika koji uđe u neko od vozila, platio kartu ili ne.

Taj „kreativni zamah“ koji su upotrebili da smisle ovako „originalan“ način kontrole karata, mogli su da upotrebe za ublažavanje bar nekog od katastrofalnih problema koji prete da ugase gradsko saobraćano, a pritom su počeli da „gase“ i živote sugrađana.

Da li je vlast uradila bilo šta početkom ovog meseca, da osigura makar minimum bezbednosti putnika, među kojima su sada u velikom broju đaci?

Da, još linija su predali konzorcijumu privatnika…Ah da…setili su se originalnog načina za hvatanje neplatiša iz zasede i prepadanje građana.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.