Orlić svoj posao ne radi ni savesno ni nepristrasno: Lični stav Sonje Brkić

Kodeksom je propisano da je narodni poslanik dužan da savesno obavlja svoju funkciju i da uvažava druge narodne poslanike, da ne koristi izraze, reči i gestikulacije koje vređaju i omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine. Istim propisom obavezani su narodni poslanici da poštuju kodeks ponašanja i opšte etičke vrednosti kao što su istina, poštenje, pravičnost, nepristrasnost i dr. Šta je to istina i šta je poštenje nije potrebno bliže određivati. Kada je reč o pravičnosti, kodeks je to učinio. Bliže je odredio pravičnost tako što je rečeno da su narodni poslanici dužni da obavljaju poslove tako da se ravnopravnost i pravda ne dovode u pitanje.

Za nepristrasnost je rečeno da znači da narodni poslanik odlučuje na osnovu jasno definisanih kriterijuma, da je odlučivanje lišeno lične percepcije i afiniteta. Nije dozvoljena narodnim poslanicima zloupotreba poslaničke funkcije radi lične ili stranačke koristi. Narodni poslanik ima u određenim slučajevima pravo da iznese primedbe na prethodno izlaganje, da komentariše izlaganje prethodnog govornika i izrazi neslaganje sa njim.

To je pravo na repliku, ono je ograničeno ne samo vremenski već i po sadržaju. Predsednik skupštine ima ovlašćenje i obavezu da oceni da li poslanik ima pravo na repliku i da omogući narodnom poslaniku da to pravo iskoristi. Predsednik daje reč narodnom poslaniku, ovlašćuje ga da koristi skupštinsku govornicu sa određenim ciljem i vremenskim ograničenjem. A šta se dešava.

Govornici često koriste pravo na repliku protivno cilju zbog koga je to pravo uspostavljeno. Nekada to rade sa namerom da naškode političkim protivnicima. Nekada zbog ličnog interesa. Uvek je korišćenje prava na repliku protivno cilju zbog koga je ustanovljena omogućeno voljom i uz pomoć predsednika skupštine. Predsednik Skupštine Vladimir Orlić pomaže im u tom nesavesnom radu tako što ne čini ono što je dužan da preduzme i da se to spreči. Uvek je nenamensko korišćenje govornice rezultat načina na koji radi predsednik.

Predsednik Orlić zloupotrebom službene funkcije koju obavlja omogućava to narodnim poslanicima jer svoj posao ne radi ni savesno, ni pravično, ni nepristrasno, a dužan je da službu obavlja upravo na taj način. On tako omogućava ili dozvoljava narodnim poslanicima da se ponašaju protivno propisanim pravilima, da vrše nasilje nad propisima i ljudima.

Javlja se ponekad želja da se uzvrati. Budi se potreba da se pokaže negodovanje. Nekim poslanicima dozvoljeno je da govornicu koriste tako da podsete gledaoce ili neistomišljenike na sva nedela koja su činili poslanici kada su bili na vlasti, da osveže pamćenje na njihovu vladavinu i propuste, da kažu što su radili u prošlosti ili šta su propustili da urade, da se priča šta rade članovi njihovih porodica i o privatnom životu nekog poslanika. Različit odnos prema narodnim poslanicima predsednik Skupštine brižljivo neguje.

Odluke donosi na osnovu afiniteta, lične percepcije, stranačkog i ličnog interesa, bez određenih i jasnih kriterijuma. To je tako izraženo da se na površno praćenje prenosa sednice Narodne skupštine vidi i ne dovodi u pitanje ocena da nema ravnopravnog odnosa prema narodnim poslanicima i da nema pravde za sve. Ima zloupotrebe skupštinske govornice, ima zloupotrebe službenog položaja od strane narodnih poslanika i predsednika Skupštine, ima nasilja. U vazduhu se oseća da ima napetosti i latentne opasnosti da će biti odgovoreno nasiljem, ne verbalnim koje se povremeno može čuti.

Nedavno sam gledala prenos sednice Skupštine na kojoj je upriličen skeč koji će poslužiti kao ilustracija i podsećanje. Pravo na repliku je iskoristio narodni poslanik vladajuće stranke da poruči političkom neistomišljeniku da treba da se priključi ne na poligraf već na alko-test i to onaj jak, jer bi slabiji eksplodirao.

Onda je objasnio da bi se pokazalo da opozicioni narodni poslanik nema alkohola u krvi već da ima krvi u alkoholu. Ne treba mnogo pa da se prepozna da to nije komentar kojim se izražava neslaganje sa prethodnim govornikom ili da je reč o primedbama na prethodno izlaganje.

Nema sumnje da se ne radi o korišćenju prava na repliku zbog čega je poslaniku odobreno da koristi govoricu. Narodni poslanik koji je zloupotrebio poslaničku funkciju, pravo na repliku je iskoristio da vređa i omalovažava drugog poslanika, za nesavesno ponašanje i za zloupotrebu skupštinske govornice a posledice nije trpeo. Predsednik Orlić nije imao razloga da bilo šta učini.

Drugi narodni poslanik iskoristio je pravo na repliku tako što je govorio: sve je to laž, sve što govorite je laž, vi lažete, vi sve vreme lažete, vi ste splet nesretnih okolnosti. Nije sprečen opozicioni poslanik da se na ovaj način obraća predsednici Vlade.

Pravo na repliku zloupotrebili su narodni poslanici, jedno je učinio poslanik pozicije, drugo poslanik opozicije. Predsednik Orlić je pokazao da je pravedan i nepristrasan. Ravnopravnost narodnih poslanika nije dovedena u pitanje, nijedan nije imao posledicu. Odluka je nepristrasna, jer je jasno da je doneta na osnovu jasno izraženog stava da ne postoje nikakvi kriterijumi.

Skupštinska govornica je zloupotrebljena, pravo na repliku isto tako. Niko nije imao posledice. Predsednik Skupštine nije bio u formi pa valjda zato nije reagovao. Možda se pravio da ne čuje. Ili mu je tako odgovaralo. E to i tako ne može, ne sme se dozvoliti, mora se preduzeti sve što je dato kao mogućnost da prestane.

Autorka je sutkinja Vrhovnog suda Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.