Osamnaest dana naga i zapostavljana u bolnici

Ne sećam se da ste se u javnosti ikad požalili na uslove u kojima radite ili na nedostatak novca kojim vaša ustanova raspolaže. Drugi visoki državni funkcioneri o vašoj bolnici imaju samo reči hvale – a predsednik države, na samo njemu svojstven način, nadahnuto, poetski ali skromno kaže „Ovaj klinički centar (misleći na KCN) nije najveći na Balkanu, ali je najlepši, najopremljeniji i najluksuzniji“. Da li je baš sve tako?

Saobraćajna nesreća na naplatnoj rampi Doljevac, južno od Niša, koja se dogodila 31. 1. 2019. dobila je svoj epilog u vašoj bolnici gde su oni lakše povređeni učesnici udesa zbrinuti i otpušteni na kućno lečenje. Jedna osoba je izgubila život, a visoki funkcioner SNS-a i generalni direktor Koridora Srbije, Zoran Babić, čiji je automobil – bolid, izazvao nesreću, posle zbrinjavanja u vašoj ustanovi sanitetskim kolima je odmah prebačen u beogradski Urgentni centar, izjavivši da su „lekari i sestre iz Kliničkog centra Niš predivni“.

Za njega ste rekli da je zadobio teške telesne povrede i da mu je konstatovan otvoreni prelom leve butne kosti i povreda kičmenog pršljena. Samo koji dan kasnije, izjavljuje da se već nalazi na rehabilitaciji.

Za teško povređenu pacijentkinju, Mirjanu Aleksić, izjavili ste da ima nagnječenje grudnog koša, obostranu frakturu rebara – osam desnih i pet levih – kontuziju pluća, uz dodatne telesne povrede – ali da je u stabilnom stanju. NJu ste zadržali na konzervativno lečenje u jednoj od jedinica intenzivne nege vaše bolnice.

Sa njom sam se susreo u selu Debelica, kraj Knjaževca, i evo šta sam iz njene priče mogao da saznam o uslovima i toku lečenja.

Na intenzivnom odeljenju bila je smeštana u velikoj prostoriji, sa više bolesničkih kreveta, možda desetak, gde su oko nje ljudi i umirali, a mogla je da sluša i prati komentare osoblja pri intervenciji. Bolesnike su razmenjivali tokom dana i noći. Osoblje je bilo ljubazno.

Sve vreme je bila naga, samo prekrivena čaršavom – niste raspolagali košuljama krojenim za potrebe intenzivne nege. I prvi dan na odeljenju normalne nege je bila takođe naga, pokrivena samo čaršavom, jer bolnica nije nudila pacijentkinji ni pidžamu ni druge odevne predmete koje ona nije imala kod sebe. Na dva dana menjana joj je posteljina, a nju bi samo tom prilikom okretali na bok.

O svim pacijentima na odeljenju brinule su dve sestre radeći u smenama od po 12 sati. Posete nisu bile dozvoljene, ali će njena rođaka da joj donosi kesu sa lekovima i insulin, jer je ona – naša pacijentkinja – i ozbiljan dijabetičar. U vašoj ustanovi ostala je osamnaest dana, od toga četiri dana pre otpusta u jednokrevetnoj sobi, stacionara standardne nege. Sestre bi se tokom dana pojavljivale samo da bi joj dale lek ili promenile infuziju.

Jedini specijalista koji je konsultovan bio je neurohirurg koji preporučuje konzervativno lečenje uz fizikalnu terapiju. Iako vaša bolnica, u svom sastavu ima i Kliniku za fizikalnu terapiju i rehabilitaciju, fizijatar je uopšte nijednom nije posetio. Tako je izostao celokupni posttraumatski tretman.

Ona je osamnaest dana provela, bukvalno, prikovana za krevet bez ikakve terapije iz oblasti fizikalne medicine. Obavezno pomeranje tela pacijenta na svaka 2-4 sata kao i umivanje i ručno kupanje, uz obradu površina kože ozleđenih ležanjem je potpuno izostalo.

Tretmani za očuvanje mišićne mase i aktiviranje segmenta tela koji nisu ugroženi primarnim povredama radi poboljšanja prokrvljenosti i preventive od atrofije mišića i sprečavanje pojave dekubita se ne primenjuju. Antidekubitni sistemi sa specijalnim madracima, prostirkama i drugim sredstvima nisu korišćeni.

Osamnaestog dana njen suprug slučajno saznaje da će ona u toku dana, nenajavljeno, biti otpuštena na kućno lečenje, što se istog popodneva i događa. Dovoze je u selo, u porodicu nepripremljenu i neuku za kućno lečenje ovako zapuštenog bolesnika sa dekubitom i u uslovima neprimerenim za ovu vrstu nege.

Porodica traži pomoć u Zdravstvenom centru Knjaževac – gde je iznova hospitalizuju – uviđajući celokupnu težinu njenog stanja, i prvi put neko počinje da se brine o njoj, vidajući rane. Prvi put je posle tri nedelje okupana, kosa oprana, rane obrađene. Pokušavaju, po prvi put, da je podignu da sedi ili da hoda. Dekubit je zalečen i posle 24 dana otpuštena je na kućnu negu. Čekala je uput za rehabilitaciju – ali joj je ovih dana komisija i to uskratila.

Poštovani gospodine profesore, sudbina ove pacijentkinje bi morala da vas natera da se zamislite, jer ste visoki funkcioner političke stranke SPS, koja u svom programu ima naglašenu socijalnu notu, ravnopravnost svih, a naročito u oblasti zdravstva. Vi ste i najodgovorniji za kvalitet zbrinjavanja pacijenata u vašoj ustanovi.

Naša pacijentkinja je bila potpuno zapostavljena, nije dobila ni osnovnu zdravstvenu negu, a ni rehabilitaciju – dok je partajčik Babić tu negu dobio odmah. Znači li to da su u Srbiji svi jednaki – ali neki su ipak „jednakiji“ – ili kako bi se to drugačije reklo – srpsko zdravstvo neguje dvoklasnu medicinu.

Osoblje eksploatišete kao belo roblje, cedeći ih rigidnije nego u sistemu protiv koga se politički borite. Broj sestara na intenzivnom odeljenju je kod vas jedna trećina od minimalnog broja koji je zakonom regulisan u nemačkim bolnicama.

Ako imate imalo samopoštovanja i hrabrosti da se oduprete lažima vaših pretpostavljenih, podnesite ostavku na mesto direktora Kliničkog centra Niš – i nastavite da se bavite časnim poslom u radiologiji za koji ste se školovali i koji vam je doneo i ugled.

Prestanite da pevate u horu šarlatana koji se bave zdravstvenom politikom – obmanjujući jadni srpski narod lažima o kvalitetu i nivou zdravstvenih usluga koji ne postoji.

Prepustite vođenje kliničkog centra ekspertu po meri dnevne politike, koji siguran sam, već ima kupljenu diplomu, doktorat, pa i habilitaciju uz neophodno članstvo partije koja je nesmenjiva. Sa tim kvalifikacijama možda i može da obezbedi za KC Niš, ako ne Nobelovu nagradu za medicinu – ono bar dovoljno toalet papira i sapuna za vaše zanemarene toalete.

Autor je arhitekta specijalizovan za objekte u zdravstvu