Osećaj mučnine posle pandemije

Svašta sam se nagledao od Broja jedan: ali ovaj stepen glumatanja, dramskih pauza, uzdaha, plakanja, pretnji… nezabeležen je u istoriji i manje demokratskih društava od našeg (ako takva postoje).

Od pošalice da će virus pobediti rakijom (mada je opšte poznato da on više voli vino), pa do pretnje da ćemo popuniti sva groblja u Srbiji, prošlo je jedva par nedelja. Dovoljno da Freedom house uvidi da više nismo ni delimično demokratska zemlja (ako smo delimično ikada i bili). Naravno ova odluka Freedom housa biće odmah ozonirana i propuštena kroz 5G mrežu, a uvek gladan istine moler Đukanović pripretiće i Bilu Gejsu i Sorošu.

Manirizmom se često ocenjuje preglumljenost nekih uloga: manirizam Broja jedan premašio je sve holivudske standarde! Njegovo insistiranje na supermoći, bespotrebnom otimanju respiratora (ako je tačno da ih je nabavio 1.008, a najviše je bilo 150 ljudi na respiratoru), rađa pitanje: da li je ovo još jedan egotrip emocionalno neuravnotežene osobe ili potpun sumrak onog što vlast eufemistički naziva „strukom“, a koja je trebalo da proceni realne potrebe u respiratorima?

Glumila je i plakala i članica svih srpskih partija Maja Gojković, pominjući Boška Obradovića i lamentirajući nad fašizmom u Srbiji, a verovatno prisećajući se činjenice da je jedino Hitler na izborima 1933. godine u isto vreme bio i predsednik i šef stranke, koja je u koaliciji osvojila čak 51,9% glasova! Zvuči poznato?

Mada sam na ovim stranama više puta pisao o nedorasloj i politički zloupotrebljenoj struci, zbog čega sam „dobijao packe“ sa svih strane, moram da ponovim: ako je ovo struka, sramota me što sam lekar i što sam se zakleo Hipokratu. Odgovorno tvrdim da ma šta mislio cenjeni profesor Radovanović, naša se „struka“ zaklela samo Vučiću. Dobro, i mudrom doktoru iz Zemuna koji je svima nama poželeo da ostanemo pozitivni.

Doktor Kon je postao slika i prilika generalisimusa Vučića.

Uvek spreman da se zahvali vlasti i nađe joj opravdanje, a nespreman da upozori da socijalno distanciranje važi i za Vođine mitinge u Valjevu i njegova teatralna okupljanja u Nišu ili Novom Pazaru… Nikada dovoljno hrabar da kaže da se svako, pa i predsednik države mora testirati ako mu je najbliži član porodice oboleo.

Uvek pripremljen da bilo kakvo smisleno pitanje proglasi „političkim“ na polzu ministra Lončara i onog smešnog čoveka iz Vojvodine koji je parama otkupio svoj raniji kriminal, a sada glumi uravnoteženog i prepoštenog patrijarha Pavla u ulozi ministra zdravlja Vojvodine.

A šta tek reći o famoznoj Dariji Kisić Tepavčević, koja se jasno profilisala u verovatno buduću ministarku zdravlja.

Ima sve prerogative: bezosećajna, ne pati previše za medicinom, važnije joj je kako izgleda nego šta govori. Jedina je osoba kojoj je frizer bio važniji čak i od Vučića i time je zaslužila izvesni respekt.

A tek nesretni doktor Goran Stevanović, potpisnik peticije podrške Aleksandru Vučiću (ništa se danas ne može sakriti): hronično ljut i besan, nezadovoljan i frustiran, sve suprotno od onoga kakvim je doktora doživljavao genije sa ostrva Kos – Hipokrat.

Već sam govorio da je biti lekar mnogo više od izlečiti bolest – potrebno je učiniti pacijenta emotivno i psihološki blagorodnim. Ovu lekciju omiljeni lekar Aleksandra Vučića nikada nije naučio.

Pamtiću ga po najgorem. Poruka koja je usred noći stigla građanima Srbije, a u kojoj se građani upozoravaju da će svi pomreti ako ne budu poslušni, najniža je tačka našeg dvomesečnog posrnuća. Ova poruka tretira građane ne kao sudionike u lečenju nego kao stoku koja se mora uvesti u tor.

Stoga i nije čudo da je ministar poljoprivrede postao Šef kriznog štaba za Niš.

U gradu Medicinskog fakulteta sa više od 300 briljatnih nastavnika, u gradu čiji KC Broj jedan neprestano proglašava za evropski, čovek koji se bavi stokom počeo je da vodi računa o ljudima. Tako nam i treba, kada neprekidno ćutimo.

A kada smo kod doktora, setih se i Martinovića i Orlića, koji su oduzeli hleb profesorima u Višoj medicinskoj školi u Ćupriji? Šta rade, ginu na prvoj liniji fronta „struke“?

Nimalo za „strukom“ ne zaostaju ni mediji. Mitrović Željko zvani Fanta pronalazi nove načine lečenja kovid infekcije koje „struka“ ne kritikuje, očekujući da će to valjda učiniti Svetska zdravstvena organizacija.

Sprdajući se sa svima nama a na ravnodušnost prepodobnog Kona i bratije, ovaj korisnik nam je iz dana u dan zagorčavao život svojim idejama, ozoniranjem, vožnjom rolšula i ljubljenjem sa direktorima KC preko vizira! Koliko smo nisko pali, ne može opisati ni uvek pristojan Bojan sa Pinka, dok se alpinizam Uzelac Gordane ipak mora smatrati nedostignutim pregnućem.

Reći za Dragana J. Vučićevića da je samo bezobrazan (na primer, nakon upornog ponavljanja ženskog organa kao karakterne osobine Miće Ćulibrka) nije dovoljno – bilo je to isuviše čak i za, od stida operisane, plavuše sa Pinka. Čak su i one pomislile da ovaj neuravnoteženi Golum preterao i da ga je Mitrović Željko malo više iskvarcovao na ulazu.

Ne sme se zaboraviti ni značajan doprinos nečega što je bilo stalno na Pinku a što se odaziva na ime Saša Milovanović. Toliko apologezije vlasti nakon inicijalne tvrdnje u Telegrafu da je virus samo izmišljotina Svetske zdravstvene institutcije te prevara farmakomafije, govori samo jedno: obraz mu je na ulazu u Pink prosto spržen ozoniziranjam, isto kao i Martinoviću i Orliću.

Šta dalje?

Ovo se više ne može trpeti, briga me šta će botovi reći. I za njih imam nultu toleranciju i s obzirom da je Danas obećao potpisivanje punim imenom i prezimenom, nadam se da će njihova imena biti lako dostupna budućnosti.

Drago mi je što Pokret slobodnih građana i Nova stranka izlaze na izbore. Mada razumem teoretisanje o bojkotu (verovatno bojkotaši misle da će u julu doći mornaričke foke da uklone Vučića ili da će on prosuti kukuruz u ćošak pre nego klekne), u praksi nemam razumevanja. Ima za koga da se glasa. Izađimo u što većem broju i učinimo da u značajnom broju gradova Jovanina Bagra ode sa vlasti. Nema dileme oko izlaska, prepiru se samo intelektualno inferiorni. Sve ostalo je utopija.

A da onda na miru i sa snagom smislimo kandidata za predsedničke izbore i tako skinemo jaram sa vrata.

„Ideali, ali i nužda čine čovjeka. Čitav život, najposle politički, sastavljen je od ideala i nužde. Čovjeka vode ideali, ali nuždi se ravna“, govorio je Stjepan Radić, čovek koji je za federalizam i republiku žrtvovao i život.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu