Osiguranje gradi zemlju

Država je u prethodnom periodu preduzela korake kako bi stimulisala građane da koriste životno osiguranje ili uplaćuju sredstva u penzijske fondove, kao i da koriste druge usluge osiguravajućih društava, zbog problema neodrživosti postojećeg penzijskog osiguranja. Problem uzrokovan demografskom strukturom, odnosno starenjem stanovništva, ima za posledicu povećanje broja penzionera i smanjenja broja zaposlenih. Kada broj penzionera nadmaši broj zaposlenih, svaki penzijski sistem je neodrživ, pa taj problem ne prati samo Srbiju. Država je podržala osiguravajući sektor u Srbiji koji je ponudio rešenja za ovu vrstu problema, kao što je to učinjeno u državama sa razvijenom ekonomijom. Državi je predat paket jedinstvenih predloga za unapređenje zakonskih propisa kojima bi se omogućio brži razvoj sektora osiguranja.

U cilju boljeg i kvalitetnog informisanja građana o mogućnostima koje pružaju osiguravajuća društva, odnosno informisanja građana o prednostima životnog osiguranja, osiguravajuća društva su se prvi put okupila u zajedničkoj akciji „Dani osiguranja života“. Osiguravajuća društva okupila su se oko ideje da stimulišu razvoj životnog osiguranja i na taj način afirmišu značaj životnog osiguranja i za ekonomiju naše zemlje.

Sa strane sektora osiguranja, moram da izrazim zadovoljstvo zbog stimulativnih mera koje su preduzete do sada i zbog najavljenih poreskih olakšica za građane i preduzeća od strane Ministarstva finansija. Sektor osiguranja u Srbiji u poređenju sa sektorima u razvijenim ekonomijama Evrope možemo oceniti kao nerazvijen, ali isto tako i kao sektor sa visokim potencijalom razvoja. Taj potencijal razvoja vidi se kroz stope rasta premije osiguranja (16,5 odsto u 2008. godini) i stopu penetracije tržišta (premija po glavi stanovnika). Poseban potencijal poseduje tržište životnog osiguranja čija je stopa rasta u 2008. godini bila 28,5 odsto. Društva za osiguranje koja se bave životnim osiguranjem predstavljaju institucionalne investitore sa velikim kapacitetima investiranja koje država treba da iskoristi na najbolji način kao najkvalitetnije dugoročne izvore sredstava. Ukupna bilansna suma svih društava za osiguranje u Srbiji, na kraju prošle godine, iznosi blizu milijardu evra. Od toga 158 miliona evra predstavlja ulaganje društava za osiguranje koja se bave životnim osiguranjem i čiji su izvor tehničke rezerve osiguranja života.

Poseban značaj ima činjenica da su sredstva osiguranja života po prirodi dugoročna sredstva. Ona se mogu, sa stanovišta nacionalne ekonomije, racionalno usmeriti u finansiranje razvoja pre svega infrastrukturnih projekata. To se čini prevashodno kupovinom državnih hartija od vrednosti, a očekujemo i da će lokalna samouprava iskoristiti zakonske mogućnosti da emisijom municipalnih obveznica finansira razvoj svoje sredine. Takođe je značajno da, zbog dugoročnosti sredstava, životno osiguranje u velikoj meri doprinosi i stabilnosti bankarskog sistema, s obzirom na obim dugoročno datih depozita. I na kraju, potencijalno veliki značaj, sredstva životnog osiguranja imaju u stimulisanju razvoja, odnosno izgradnji nekretnina.

Prethodne činjenice koje sam izneo jasno govore o značaju koji životno osiguranje ima za ekonomiju zemlje, ali najvažnije od svega jeste značaj koje životno osiguranje ima kroz sigurnost koji pruža pojedincima i porodicama.

Industrija osiguranja je takođe značajan poslodavac u Republici Srbiji. To pokazuje broj zaposlenih koji već sada prelazi 12.000, uz povećanje od 20 odsto u samo jednoj poslovnoj godini. Kao osiguravajuća društva direktno zapošljavamo 12.000 ljudi, a pored toga poslovima osiguranja se bave banke, fizička lica – preduzetnici, agencije – pravna lica, kao i više od 8.000 fizičkih lica koja su dobila ovlašćenje za zastupanje, odnosno posredovanje u osiguranju.

Društva za osiguranje, sa stanovišta izmirenja obaveza, po osnovu poreza i doprinosa na zarade, predstavljaju kvalitetnog dužnika, odnosno – u velikim iznosima alimentiraju državne socijalne fondove. Poseban značaj ova činjenica ima u vreme kada veliki broj ljudi u Srbiji ostaje bez posla i kada stopa nezaposlenosti poprima zabrinjavajuće razmere.

Akvizicija osiguranja života zahteva obučenu i brojnu radnu snagu i potencijali za razvoj životnog osiguranja direktno uslovljavaju potrebu za angažovanjem novih zaposlenih ili ljudi koji, u nekom ugovornom odnosu, uz licencu Narodne banke Srbije, rade zastupničke poslove u osiguranju.

Smatram da država treba podsticajnim merama da stimuliše mogućnost zapošljavanja vezano za delatnost osiguranja, kao i da uz određene uslove omogući faktičko zapošljavanje ljudi na akviziciji životnog osiguranja. To znači postojanje dve mogućnosti: povremeni rad i dopunski rad, normalno uz striktnu kontrolu primarno od strane osiguravača, kao i od strane organa nadzora. U tom smislu, ovom merom bi se postiglo poboljšanje socijalnog statusa za novozaposlene, veće akvizicije za osiguravače (veći prihod i sredstva za investiranje) i smanjen broj dotacije nezaposlenima i povećana uplata doprinosa u državne fondove za državu.

Autor je predsednik Upravnog odbora GRAWE osiguranja