Osiromašeni um opasniji od osiromašenog uranijuma 1Foto: Lična arhiva

Povodom polemike između profesora Zorana Radovanovića i Dr Branislava Simonovića ne bih pretendovao na ulogu arbitra budući da nisam ni dovoljno stručan za tu tematiku za koju su merodavni nuklearni fizičari i medicinski epidemiolozi a ne klinički lekari iz pojedinih branši.

Ukazao bih ipak na jednu, bar za mene, nepobitnu stvar koja mi je igrom slučaja postala poznata kao i na neka moja zapažanja koja proizilaze iz elementarne logike.

Daleke 1990 godine, skoro deceniju pre bombardovanja, nosio sam  nekakav materijal za građevinsku upotrebu na proveru sa pitanjem: da li isti emituje zračenje kako se u to vreme sumnjalo.

U Institutu u Pasterovoj ulici čuo sam od osobe zadužene za terenska ispitivanja radioaktivnosti da je materijal bezopasan a da samo blokovi koji se prave od ugljene šljake tzv. šljako blokovi mogu ponekad imati nešto povišenu dozu radioaktivnosti pogotovo ako nusprodukti uglja od kojeg su sačinjeni potiču sa Kosova gde mestimično ima žica uranijumove rude, a pomenut je i neki bunar u kome je utvrđeno prisustvo radioaktivnog gasa radona.

Ponavljam, sve je rečeno skoro deceniju pre bombardovanja kada ono nije bilo ni na vidiku pa nije bilo nikakvih razloga da neko nešto izmišlja, preuveličava ili krivotvori. Kasnije u godinama posle bombardovanja, često je navođen primer nekog italijanskog bataljona čiji su pripadnici desetkovani posle relativno kratkog boravka na Kosovu i koji su po povratku u svoju zemlju na sudovima dobijali odštete od države koja ih je tamo poslala.

Da se čovek priupita kako na Kosovu još ima živih ljudi više od dve decenije posle rata i čemu borba za tako „ozračeno“Kosovo.
Posebno su nebulozne priče onih tzv. stručnjaka koji nam saopštavaju da će posledice bombardovanja od strane Natoa osećati u Srbiji i narednih četrdeset generacija.

Tu se kod turbo patriota zapaža jedan čudan psihološki fenomen. Toliko vole svoj narod da bi mnogi od njih presvisnili od sreće ako bi se odnekud iskopali nepobitni dokazi da je broj žrtava našeg naroda dva, tri ili deset puta veći nego što se dosad mislilo.

Žele li turbo patrioti da se Srbija i Kosovo što pre isprazne od naroda jer ko bi bio toliko lud da ostane i pravi decu tamo gde su zemlja, vazduh i voda toliko zatrovani i kontaminirani radioaktivnim sadržajima da će posledice toga osećati i  veliki  broj generacija njihovih potomaka.

Na teritorijalno neveliku zemlju Japan bačen je „obogaćeni“ a ne osiromašeni uranijum pa ona još uvek postoji. Kako treba da se osećaju roditelji bili oni naprednjaci, narodnjaci ili mirovnjaci ako žive sa saznanjem da su im deca primila i dalje primaju prekomernu dozu radijacije. Sličan fenomen zapažamo i posle raznih prirodnih katastrofa (epidemija, zemljotresa itd.) koje razni šarlatani i pseudonaučnici dočekuju kao poslasticu i sjate se brzo da sa raznih problematičnih portala poruče kako iza ovoga stoji zla Amerika.

Zemljotres u Turskoj i Siriji je navodno izazvan da bi se upozorile te zemlje da se previše ne upliću u sukob u Ukrajini. Rusija za koju kremljofili godinama tvrde da bi kao od šale vojno porazila Zapad nema takvu tehnologiju pa je ne koristi čak ni u Ukrajini i radije žrtvuje svoje ljude i materijalne resurse.

Još je pedesetih godina prošlog veka na jednom otvorenom predavanju u Francuskoj akademik Žan Rostan, biolog, filozof i mislilac svetskog glasa izjavio da su razvoj i širenje nauke posredno stvorili i uslove za širenje lakovernosti,praznoverja i pseudonauke.

Sledi kratak izvod iz knjige“Odakle smo, ko smo, kuda idemo?“ izdate još 1955 godine: „Pol Boden: Čemu duguje po vama, taj uspeh lažna nauka?

Žan Rostan: Rado verujem da širenje prave nauke ima dejstvo, bar privremeno na jačanje lakovernosti neznalica, naročito polunaučnika. Samo jedno jače obrazovanje može razlikovati pravo čudo od lažnog čuda. Sve više i više ceo svet počinje da veruje da je sve moguće u svim oblastima i da se ničemu ne treba čuditi. Kad već postoje bežični talasi zašto mozak ne bi emitovao bežične talase koji bi mogli da utiču na drugi mozak“.

Kada već postoje bežični talasi zašto ne bi postojali seizmički talasi  kojima se mogu izazvati zemljotresi po želji, rekli bi smo mi danas (prim P.J)

Zašto bismo tražili dokaze kada se mogu lako isfabrikovati ako je to najlakši i najjeftiniji način da se pojača i učvrsti antizapadno raspoloženje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari