„Oskar“ za pravosuđe koje ne razrešava afere: Lični stav bivšeg sudije Apelacionog suda

Javna tužilaštva su imala u radu krivične prijave protiv 663.887 lica , a nisu rešili prijave protiv 84.944 lica. Visoki savet sudstva je u 2023. izabrao 281 sudiju (76 su već bili sudije), a u 137-ci je prestala funkcija. Troškovi postupka prekršajnih sudova su preko milijardu dinara, a privredni sudovi su više od polovine godine bili u blokadi. Rashodi sudova za naknadu štete iznose 4.414.895.737 dinara.

Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS, na godišnjoj Konferenciji zaključio je da su dve godine od proglašenja Akta o promeni Ustava i godinu dana od početka primene pet novih pravosudnih zakona, najavljeni efekti reforme koju je ministarka pravde nazivala „tektonskom“praktično – izostali. Pojedeni negativni trendovi su čak i pojačani.

Dvogodišnji rok za donošenje drugih pravosudnih zakona je istekao, a rad na njima, koji nije samo jezičko usklađivanje, nije završen ili kao u slučaju Zakona o Pravosudnoj akademiji – nije ni započet.

Pravosuđe nakon ustavne reforme sistematski ćuti na masovna kršenja prava građana. U Srbiji i dalje nema rešenih, čak ni iniciranih, predmeta organizovanog kriminala i visoke korupcije kada je u njih upleten neko iz državnog vrha. Sporni su, takođe, rad i ažurnost pravosudnih organa u odnosu na predmete proistekle iz izbora. Da tu ima problema ukazuju ne samo izveštaji domaćih i inostranih posmatračkih misija i Rezolucija Evropskog parlamenta, nego i analize sudskih odluka. Umesto da se smanjuje, broj pravosudnih afera raste.

Slučaj „Savamala“ iz 2016. nikada nije rešen, iako je tadašnji premijer, a sada predsednik Republike, prošle godine izjavio da je za slučaj lično odgovoran. Prethodno je na osnovu priznanja odgovornim oglašen policajac koji je izjavio da mu je zauzvrat visoki državni funkcioner obećao legalizaciju bespravno izgrađene zgrade.

Posle takvih događaja, bez epiloga i posledica po stvarne nalogodavce, spirala nerešenih afera sa umešanošću države se intezivno nastavlja: „Pad helikoptera“, „Krušik“, „Jovanjica“, „Doljevačka rampa“, „Paljenje kuće novinara u Grockoj“… pa sve do najdrastičnijih slučajeva organizovanog kriminala kakvi su slučaj „Belivuk“ i brojni predmeti osumnjičenog Radoičića uključujući slučaj „Banjska“.

Milimir Lukić, sudija i predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, na koga je kriminalna grupa Darka Šarića htela da utiče uoči odlučivanja po žalbi na presudu, izuzet je iz odlučivanja jer je sudija koji je učestvovao u donošenju odluke o pritvoru tražio svoje izuzeće iz odlučivanja krivici i bio izuzet po osnovu pristrasnosti.

U autorskom tekstu za „Radar“ sudija Lukić nas sve opominje da organizovani kriminal ima razarajući učinak na institucije. On je najopasniji po građane, njihovu bezbednost, zdravlje i imovinu, a ubacivanje „prljavog novca“ u ekonomske tokove može prouzrokovati propast privrednog sistema. Nema ga ako nije u sprezi sa državom i institucijama.

Pojavljivanje razgovora koji su vođeni preko „Skajpa“ i njihov kontekst otvara mnoga teška i složena pitanja, na koja još nema odgovora. Sudija Lukić navodi dva: kriza poverenja unutar sudskog sistema i da su na više nivoa direktno bezbednosno ugrožene sudije.

Kao prvi korak ističe da tužilaštvo treba da ispita da li je neka sudska odluka nastala kao rezultat izvršenja kakvog krivičnog dela od strane sudije ili nezakonitog delovanja nekog spoljnjeg faktora na sudsko veće.

Predlaže da Tužilaštvo za organizovani kriminal „uključi svoje resurse i počne da radi svoj posao tako što će zatražiti nastavak „Skaj“ razgovora, posebno iz vremena donošenja odluke veća VKS koja je usledila nakon sada aktuelnih razgovora putem „Skajpa“ čiji kontekst upućuju na izvesnost donošenja takve odluke koja odstupa od dotadašnje ustaljene sudske prakse.

Lukić ima „snažan osećaj da će se tu negde pojaviti lice koje u razgovorima identifikuju kao velikog šefa, sa kodnim imenom „Oskar“. Tada ćemo videti da li je opozicija neosnovano i lažno teretila predsednika da je on veliki šef „Oskar“, i terati je da se zbog toga javno izvini predsedniku, ili će on morati pred organima države da objašnjava zašto protivustavno deluje na rad pravosuđa“.

Sve to zajedno ima potencijal da izazove krizu funkcionisanja sudskog sistema, u ravni ustavnih kategorija, pa je to treći važan razlog da Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao svoj vrhunski zadatak primeni ta zakonska ovlašćenja, formira predmet i u potpunosti istraži slučaj.

I dok se čeka da li će Tužilaštvo za organizovani kriminal reagovati kao organ kome je dato pravo da bude zaštitnik zakonitog rada celog pravosudnog sistema, predsednik Republike su u intervjuu TV Prva šeretski izjašnjava: „U porukama nema ništa protiv mene, makar i bio Oskar.“

Dodaje da se u tekstu tih poruka koje poseduje na više mesta pominju i Vučić i Oskar i da tu nema ništa kompromitujuće protiv Oskara.
U međuvremenu, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, nastavlja se praksa arbitrarnog oduzimanja predmeta visoke korupcije ili predmeta koji su politički osetljivi. Zloupotrebe funkcije glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu se nastavljaju prema onim tužiocima koji imaju hrabrosti da javno iznesu i zastupaju svoj stav.

Tužiteljki Mileni Božović je oduzet predmet ubistva MMA borca. Protiv nje i Bojane Savović se vode tabloidni napadi zbog njihovog principijelnog ličnog javnog angažovanja, angažovanja u strukovnim udruženjima i inicijativi ProGlas.

Visoki savet tužilaštva, bez adekvatno obrazloženih odluka, protežira izbor tužilaca za koje smatra da će biti potpuno lojalni pravosudnoj politici čiji je cilj omogućavanje nekažnjivosti javnih funkcionera, što je potpuno suprotno novim javnotužilačkim zakonima. Istovremeno, blokira se izbor iskusnih tužilaca poput Jelene Stevančević. Ustavni sud onemogućava tužiocima da takve odluke VST preispita, negirajući im pravo na žalbu, tvrdeći da su žalbe „očigledno neosnovane“.

Opstrukcija rada pravosuđa je evidentna – od nastavka njegovog kontrolisanja i disciplinovanja od strane izvršne i zakonodavne vlasti, do potpune pasivizacije sudske koja, uprkos ustavnim promenama, ne reaguje na pojave ugrožavanja nezavisnosti i samostalnosti. To su osnovni sistemski razlozi duboke krize pravosuđa, ali nisu jedini.

Nesprovođenje i selektivna primena Ustava i zakona, pritisak i uticaj političara iz vlasti na odlučivanje i personalna rešenja u vrhu pravosuđa, koji se često odvija putem medija, a ponekad i nezakonitim korišćenjem službi bezbednosti koje nisu pod kontrolom Skupštine su, takođe, značajni razlozi.

Zbog toga se, i pored navodne „tektonske“ reforme pravosuđa u koju su u proteklih osam godina pridruživanja EU uloženi veliki napor, vreme i sredstva, na žalost građana Srbije, obećani rezultati – ne naziru.

Autor je bivši sudija Apelacionog suda i član Visokog saveta sudstva, član Centra za pravosudna istraživanja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.