Ostaje politička policija

Ubistva i pokušaji ubistava deo su jednog perioda u radu Državne bezbednosti. I danas se vode procesi u kojima su nekadašnji pripadnici službe osumnjičeni za najteža krivična dela. Upravo zato je važno ozbiljno razmotriti Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Državna bezbednost, to jest današnja BIA, bila je više puta zloupotrebljena. Ono na čemu su se zloupotrebe zasnivale nalazilo se upravo u delu primena posebnih mera, a koje se u aktuelnom zakonu nalaze u članovima 13, 14, 15, 15a, 15b, 15v, 15g i članu 16. Svaka tragična epizoda u radu ove službe vezuje za primenu tih mera, odnosno da li je ili nije bila opravdana, da li je ispoštovana zakonska procedura ili su se, jednostavno, iskoristili resursi službe mimo zakona. Veoma je važno istaći da su aktuelna zakonska rešenja dobra i da novim izmenama nisu obuhvaćeni pomenuti članovi. Tačnije, ostali su netaknuti. Nije manje važno ni napomenuti da to nije apsolutna brana da li će do zloupotreba ponovo doći, ali je svakako dobra polazna tačka za funkcionisanje ovakve jedne Vladine agencije.

S obzirom na to da je bilo dosta polemika u javnosti o izmenama i dopunama, a najčešće su se spominjali zapošljavanje bez konkursa ili hitnost u donošenju zakona, interesantno je da piše da konkurs nije obavezan, što ne znači da ne može da se raspiše ukoliko postoji potreba za time. Inače, tajne službe i konkursi su vrlo zanimljiva tema. Naravno da je smešno uopšte zamisliti javni konkurs na kome se traže tajni agenti. Prirodno je da se novi operativci ipak traže diskretnije. Zamislite samo kako CIA raspisuje javni konkurs na koji se, recimo, jave pripadnici tajnih službi drugih država. Zaista neverovatno da se uopšte vodi polemika o tome. Takođe je potpuno prirodno da direktor agencije potpisuje akte o sistematizaciji ili o zapošljavanju. Nego ko? Možda direktor Železnica Srbije ili EPS-a? O hitnosti ne treba trošiti previše reči. Izmene su takve da uopšte nije bitno da li će biti u hitnoj ili redovnoj proceduri. Bitno je da li su izmene i dopune korektne ili ne. A jesu.

Naravno da je ovde najveći problem to što je Bratislav Gašić direktor BIA i to što je postavljen direktno iz redova vladajuće stranke. Ni taj problem nije od juče. U vreme Slobodana Miloševića doveden je Uroš Šuvaković i to kao politički komesar unutar tajne službe. Tada je kao načelnik postavljen Radomir Marković, u čije vreme je služba zloupotrebljena na najgori mogući način, a koji je i nakon petog oktobra nastavio da obavlja funkciju šefa službe, a sve pod zaštitom Vojislava Koštunice, zvaničnog nosioca petooktobarskih promena. Samo Đinđićeva vlada nije postavljala partijske kadrove, već ljude iz službe. Sve vlasti nakon njih postavljale su bukvalno identične kadrove kao što to danas čini Vučić. Rade Bulatović je došao na čelo službe nakon izlaska iz zatvora. Vukadinović ni danas verovatno ne zna kako su se njega baš setili, jer sa službom nije imao dodirnih tačaka koliko danas nema ni Bratislav Gašić. Vukadinović se istakao u rehabilitaciji Draže Mihailovića pre nego što je to sud učinio, tako što je poslao delegaciju BIA da položi cveće na Ravnoj gori. Nakon što ga je smenila nova vlast, Vukadinović je postavljen za savetnika u vojvođanskoj vladi Bojana Pajtića. Ništa bolja nije ni situacija sa advokatom Đorđevićem. Potpuno je neverovatno da je jedan, uslovno rečeno, civil, tako lagodno ušetao i išetao iz službe, kao da je reč o turističkoj agenciji. Sa te strane gledano, jer se Đorđevića niko nikada više neće setiti, možda i nije loše što je napravljen ovakav faul sa Gašićem, jer će politička odgovornost, sada i sa izmenama i dopunama zakona, a koje su sigurno već bile deo pravilnika o radu, biti veća.

Bez obzira što je to i pre bilo deo zakona, zanimljiva je odredba da pripadnici BIA ne mogu biti članovi partija. Na stranu što je direktor svakako član partije. Tu se, još kad je ovaj zakon stupio na snagu, dovodi u pitanje kako su uopšte proveravani ti podaci, jer je reč o bazama podataka koje imaju partije i koje nisu nikakav zvaničan dokument. S druge strane, upravo to mogu zloupotrebiti stranke na vlasti koje vrlo lako mogu izbrisati ta lica iz partijskih evidencija i nakon toga ih zaposliti. To i nije toliko važno koliko se misli. Nekada se tajna služba i zvala političkom policijom i bilo je poželjno da budete član partije, one jedne jedine koja je tada postojala. S druge strane, i danas je BIA Vladina agencija. Direktora postavlja i razrešava Vlada, a on podnosi izveštaj i Narodnoj skupštini Republike Srbije i Vladi Srbije. BIA je obavezna da se, u obavljanju poslova iz svog delokruga, pridržava načelnih stavova i smernica Vlade koji se odnose na bezbednosno-obaveštajnu politiku Republike Srbije. Dakle, i danas je to politička policija. To što je danas politika asocijacija na sve najgore u ovom društvu i što direktori agencije ne dolaze iz službe kojom bi trebalo da upravljaju je primer loše prakse koja traje i koju ni ova vlast nije prekinula.

Sve ostalo što se nalazi u Predlogu izmena i dopuna Zakona o BIA je sasvim prihvatljivo. Čak je i deo o bezbednosnoj proveri lica prilikom zasnivanja radnog odnosa u BIA u članu 20v prilično dobro rešen. Lice koje je u proceduri zasnivanja radnog odnosa dodatno je zaštićeno, posebno u slučaju da, tokom procedure, odustane od rada u agenciji.

I još jednom da ponovimo, zloupotrebe su uvek moguće. Teško breme kriminalizacije ove tajne službe u prošlosti očigledno stoji kao kamen oko vrata i danas. Znamo i zašto. Ne sigurno zato što je direktor tajne službe potpisivao akte, niti zato što su izmene i dopune zakona u hitnom postupku, već zato što su zloupotrebljavane posebne mere iz člana 13 aktuelnog Zakona o BIA. To je ono što ne sme da se ponovi, ali zato i postoje skupštinski odbori, parlamentarna kontrola i tu se, eventualno, mogu tražiti novi načini za pojačanu kontrolu rada svih tajnih službi.

Autor je narodni poslanik i član Predsedništva LDP