Ostavki neće biti

Hvala bogu, u tom mi je izveštaju najpre zapalo za oko ono što me se, okreni-obrni, najviše tiče: Vlada je za usluge informisanja potrošila više od 670 miliona dinara ili oko 7,5 miliona evra. Revizor je utrošak tog novca kontrolisao na uzorku, po mom mišljenju pogrešnom, po mom mišljenju ne sasvim reprezentativnom, po mom mišljenju ima i boljih uzoraka, ali dobro, de. Zainteresujem se, kontrolu javnih nabavki vrši i određena služba u Trezoru Republike. Već kod prvog plaćanja i ta služba nema pravo da zaustavi isplatu, ali treba da upozori korisnika ako smatra da nije poštovao Zakon o javnim nabavkama. Dakle, i kontrolu javnih nabavki u poslovima informisanja. Prema Zakonu o javnim nabavkama, međutim, budžetski korisnik ne mora na tenderu da nabavlja usluge informisanja, ako je reč o produkciji za radio i TV programe. Kao što iz uzorka vidimo, ove produkcije nisu nabavljane direktno od televizijskih kuća, nego preko posredničkih agencija ili produkcijskih kuća. U Trezoru, čujem, postoji takozvana tvrda i takozvana pametna struja u tumačenju ove prakse. Tvrda struja smatra da je budžetski korisnik oslobođen tendera samo ukoliko uslugu informisanja nabavlja direktno od određenog radija ili televizije. Tako bismo, između ostalog, znali koje elektronske medije praktično finansira vlada. Å to je veoma bitna informacija, i mimo pitanja samog trošenja naših para. Pametna struja u Trezoru, međutim, smatra da takav pristup nije pametan. I naravno da nije. Jer, ako budžetski korisnik, dakle jedno ministarstvo, naleti na tvrdu struju on se žali određenoj službi u Ministarstvu finansija. I određena služba u tom ministarstvu da za pravo budžetskom korisniku iz drugog ministarstva. Naravski. Jer, zakon navodno nije precizan, ne kaže od koga budžetski korisnik treba da kupi uslugu informisanja, nego može od koga hoće. Recimo, od mene!?Ali, ne brinite – to se nije dogodilo.

PREDSEDNIK: Sećate se kad je ono predsednik Republike sa govornice nekog od skupova njegove stranke „grmeo“ da niko neće biti pošteđen odgovornosti za zloupotrebe i tome slično, pa makar bio i njegov. Uh, koliko su papira potrošili komentatori a „pukao“ je gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević. Onda je predsednik obećao da će ocenjivati ministre. Pa ko ne položi – zna se šta mu sleduje. Onda su komentatori potrošili tone papire ne bi li razrešili dilemu ima li predsednik pravo da ocenjuje ministre, pošto ih kao bira Narodna skupština, i hoće li ih ocenjivati kao predsednik države ili kao predsednik stranke. Ne sećam se šta na kraju bi sa svim tim dilemama, mislim da ih je razrešio predsednik legitimišući se u te svrhe kao predsednik stranke, a ne države. Ali, ocene, bar javno nismo dočekali. Dok neki dan, predsednik države i stranke nije saopštio da on nije zadovoljan radom svih ministara. „Mislim na koga mislim“ odbrusio je predsednik radoznalim novinarima i novinarkama, i prava sreća što predsednik nije Velja Ilić, mnogi bi posle ove epizode ostali neudati. Predsednik države i stranke nešto je, usuđujem se i ja da mislim, iz potaje ocenjivao, jer je tim ministrima na koje misli poručio da im daje još neko vreme da se poprave. Bog te mazo, da sam kojim slučajem ministar živa bi se precepila od neizvesnosti. Jesam li u predsednikovim mislima ili nisam.

PREMIJER: Ali čak ni Vuk Jeremić nije dugo morao da živi pod stresom. Naš premijer, koji bar po zakonu nema tih stranačkih dilema, odbrusio je predsedniku države i stranke da je on, hvala što ga niko nije ni pitao, zadovoljan radom ministara. Pošto zdrav čovek zdravo zaboravlja takve neprijatne detalje i premijer je ponešto zdravo zaboravio. Pa sad misli da je te ministre on odabrao kao najbolje među nama. „A tim koji pobeđuje ne treba menjati“. Hvala bogu. A što se njega tiču i mogu, poručio mu je Ivica Dačić, ali političku ravnotežu kojom je plaćena ova Vlada, bolje da i ne spominju. A kamoli dovode u pitanje. Da je ovo kojim slučajem neka uređana evropska zemlja, u ponedeljak bi, posle objavljivanja revizorovog izveštaja, Mirka Cvetkovića na stolu sačekalo par ostavki. Tako misle čak i neki građani kojima knjigovodstvo državnog budžeta nije baš nepoznata kategorija. Ali ništa od toga. Luk i voda. Premijer, koji je ekonomista, smirio je našu uznemirenu javnost: „U izveštaju nisu evidentirani prekršaji koji zahtevaju krivičnu odgovornost“. A o ostalom će on lepo sesti sa svojim pačićima, pa dve tri po guzi. I to je to.