Osveta loših đaka: Kako je gradonačelnik koji "ne ljubi knjige" zabranio festival "Kikinda Short" 1Foto: Printscreen/Youtube/TV Kikinda

Kruži društvenim mrežama svedočenje jednog njihovog korisnika – kako je majka jednog momka svojevremeno ubeđivala nastavnike da njenom detetu poklone dvojku jer – „kao da je važno, pa neće on biti predsednik opštine“. Momak u međuvremenu odrastao i – postao predsednik opštine.

Kikindski gradonačelnik koji je – izrazito originalno i krajnje predusretljivo prema „svom“ predsedniku i „svojoj“ državi – zabranio Kikinda Short, takođe se do te pozicije vinuo zahvaljujući između ostalog sumnjivoj diplomi i lažno predstavljenom stepenu stručne spreme.

Škola, dakle, nije bila u fokusu njegovog interesovanja, a u njoj je verovatno najmanje preferirao ono što je neophodno da bi se uopšte uspešno učilo – čitanje. Što je, valja istaći, jednako mrsko najvećem delu današnje školske dece i što se sve više očituje u broju funkcionalno nepismenih u ovoj zemlji.

Kako je onda narečeni gradonačelnik u jednom festivalu književnosti, iako kratke priče, mogao da prepozna subverziju i nesklonost prema „njegovom“ predsedniku i, još važnije, „njegovoj“ državi (u njegovom univerzumu to je jedno te isto) te je odlučio da ga, jednostavno, zabrani?

Osveta loših đaka: Kako je gradonačelnik koji "ne ljubi knjige" zabranio festival "Kikinda Short" 2
Foto: Radenko Topalović/Danas

Pa tako što je znao da raspozna onih nekoliko imena pisaca – kolumnista, pozvanih na ovogodišnji na festival, a koji listom pišu za „tajkunske“ medije ili su, starijom floskulom rečeno, „strani plaćenici i domaći izdajnici“.

Gradonačelnik pritom, po sopstvenom priznanju, ne samo da ne ljubi knjige (ali zato obožava zvona i praporce), već smatra pisce stvorenjima tako opskurnim da ih ni na slavu ne bi pozvao.

Kako bilo, država, oličena u njemu i njemu sličnima koje više nego bilo šta drugo odlikuje revnost, rešila je da nakon spoljašnjih počne da se obračunava i sa unutrašnjim neprijateljima.

Pošto smo uspešno sprečili ulazak Feđe Štukana iz Bosne i Hercegovine u Srbiju, zatim zabranili festival umetnika sa Kosova, evo sad i širenje domaće pošasti iz glavnog grada prema unutrašnjosti, neka se pripreme… pa, recimo, užički festivali Na pola puta i Bez prevoda, zatim čitav beogradski Krokodil (jednostavnije nego zabranjivati dolazak jednog po jednog pisca) i tako redom…

Na kraju ovde više neće dolaziti niko, otiće će ko još nije (a već je „otiš’o svak’ ko valja“) a i nas koji smo ostali da svedočimo poješće mrak kada onaj ko poslednji izađe ugasi svetlo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari