Foto: Pixabay/Walkerssk Prema rezoluciji 478 koju je 1980. godine usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), članice UN-a su se obavezale da neće uspostavljati diplomatska predstavništva u Jerusalimu, a one koje su to učinile pozvane su da „povuku takve misije iz Svetog grada“.
Međutim, takozvano Kosovo je otvorilo svoju ambasadu u Jerusalimu i priznato je odmah kao država od strane države Izrael nakon Vašingtonskog sporazuma a na štetu Republike Srbije.
Prema rezoluciji 1244/1999 koju je usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u čijoj je osnovi Kumanovski sporazum, dogovoren je povratak odabranog srpskog osoblja vojnih sposobnosti na državnu granicu SRJ a sada Republike Srbije i čuvanje srpske baštine i manastira.
Do današnjeg dana ova odluka i Kumanovski sporazum nisu izvršeni niti je od strane Republike Srbije predat zvaničan zahtev da se izvrši ova odluka i ugovor (Kumanovski sporazum) za povratak odabranog srpskog osoblja vojnih sposobnosti na državnu granicu Republike Srbije u skladu sa Poveljom UN.
U slučaju Republike Srbije Povelja UN se krši neispunjavanjem Odluke Saveta bezbednosti 1244/1999 UN i Kumanovskog sporazuma koji do današnjeg dana nisu ispunjeni.
Međutim, opasnije od samog otvorenog kršenja Povelje UN je zaobilaženje Povelje UN brojnim sastancima predstavnika tzv. Kosova i Republike Srbije pod kapom predstavnika Evropske unije.
Politički i bezbednosni interesi pojedinih država određuju na kom terenu će se određivati status tzv. Kosova.
Lopta se sada od 2012. g. do danas od pojedinih država prebacuje na teren organizovanja brojnih sastanaka između predstavnika Republike Srbije i tzv. Kosova a sve u cilju za primenu Bečke konvencije za ugovore u međunarodnom pravu, koja bi se kroz te sastanke nadgornjala i nad Poveljom UN, opstruisala je kao i Odluku SB UN 1244/1999 i Kumanovski sporazum, pri čemu je glavna poluga prijem Republike Srbije u članstvo Evropske unije i tzv. Kosova.
Vešto se manevriše na tome putu od pojedinih država na štetu Republike Srbije.
Iako su briselski zvaničnici u više navrata podsećali na stav Evropske unije da se sve ambasade država članica Unije, kao i kancelarija delegacije EU u Izraelu, nalaze u Tel Avivu, zažmurili su na otvaranje ambasade tzv. Kosova u Jerusalimu.
Iako Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar ne priznaju tzv. Kosovo, usvojen je francusko-nemački plan bez potpisa u Briselu i Ohridu za odnose između Republike Srbije i tzv. Kosova ali koji je na terenu gore pomenute Bečke konvencije a ne na terenu Povelje UN.
EU je zaključila sporazum za stabilizaciju i pridruživanje sa tzv. Kosovom 2015. godine u kome ugovoru je tzv. Kosovo označeno sa zvezdicom kako se ne bi prejudicirao status Kosova te je u osnovi istog Rezolucija SB UN 1244/1999 ali u francusko-nemačkom planu sada ove zvezdice kod označenja tzv. Kosova – nema.
Španija, Slovačka, Grčka, Kipar i Rumunija ne priznaju tzv. Kosovo. Takođe, ogroman broj država članica UN ne priznaje tzv. Kosovo.
Međutim, očigledno je da politički i bezbednosni interesi pojedinih država dovode u pitanje Povelju UN. Slučaj Gruzije, Južne Osetije i Abhazije, Republike Srbije i tzv. Kosova pokazuju da pojedine države članice UN tumače Povelju UN kako kome odgovara.
Autor je advokat iz Zemuna
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
