Otmeno je biti protiv partizana

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Divni Ljuba Zivkov. Mnogo vam hvala na lepom tekstu!

2. Svaka ti čast za ovaj tekst, potpisujem! Ali Evropom ponovo vlada Nemačka i briše svoju prljavu istoriju. Verovatno mi ni ovaj komentar neće biti objavljen ali svejedno, istina se ne može sakriti.

   1. Često sam u Nemačkoj i otkad sam prvi put ovde došao, be mogu da se naludim koliko je drugačija od svega onog što su nas zatucani domaći sveznalci učili. Ali to može saznati samo onaj ko je poseti, ili veruje ljudima koji znaju i ne lažu. Nema Nemačka nikakve veze sa idiotizmima domaćih idiota, ili barem nikakve presudne. Idioti su vazda bili idioti, sa ili bez Nemačke.

      A g. Ljubi želim sve najbolje i ogromno mu hvala za ono što radi iz svog Banata. Cela Vojvodina, pa i Panonija, sve do Šumadije da tako kažem, ga razume i sluša. Naravno, oni što imaju uši.
      G. Ljubo, sve ste rekli, što u tekstu, što u zadnjoj rečenici.

3. Najbolji tekst u vezi malogradjanskih nastojanja da se gradu promeni ime nasilnim putem.

4. A da se zove Djuricevo ili Selakovicevo.?

5. Sjajan tekst!Dozvolite mi da dodam. Nema ni govora o otmenosti mrzitelja parizana. Radi se o najprimitivnijem antikomunizmu. Zivim u dve ostrvske zemlje, gde ljudi s ponosom nose svoja levicarska opredeljenja. Tamo je nepristojno biti anti antifasista. U Italiji su dva partizanska borca bili predsednici drzave. Sandro Pertini, ucestvovao u likvidaciji Musolinija i Djordjo Napolitano, poslednji sekretar Komunisticke partije Italije. U Britaniji sam prilikom NATO bombardovanja upoznala komuniste. Medju prvima nam se pridruzio Slovenac, clan KP Britanije i demonstrirao sa nama, sve dok je Srbija bombardovana. Mladji su se interesovali ima li marksista medju nama i pozivali na diskusiju. Poseban utisak otmenosti i umivenosti ostavio je mladoliki, urednik “Living Markzism”, pametan, elokventan, lep.Sto se tice partizana, kad moj zivotni saputnik Englezima i Amerikancima pripoveda istoriju moje uze i sire pordice, koja je sva bila u partizanima, oni ga slusaju bez daha. Narocito ih impresionira istorija moje majke. Zatvorenicu cetnickog zatvora u Kolasinu, po raspustanju zatvora cetnici opet traze da streljaju. Slucajni susret na ulici spasao joj je zivot. Naime, poznanica je upozorila da je cetnici traze da streljaju. Smesta je otisla u nemacku komandu i dobila objavu da ode u Pec gde joj je bio deo porodice. Sutra dan u 4 ujutru napustila je Podgoricu sa nemackom kolonom. Istog jutra cetnici su dosli kod njenog ujaka gde se sklonila da je traze. Iz Peci je otisla u partizane i do kraja rata borila se u njihovim redovima. Za zapadnjake ovo izgleda kao neka uzbudljiva filmska prica i obavezno kazu “mora da se ponosite vasom majkom”. Za njih je to nesto, vredno, cime se treba ponositi, kod nas je bolje ne govoriti o tome.

6. Tekst je VELIČANSTVEN a Bekerek VEČAN

7. Gospodine Zivkov, divan tekstu! Poslednji pasus rekao je sve..Hvala vam !

8. Jedan od boljih tekstova šta sam pročitao u zadnje vrijeme. Samo tako a ne šutnjom i neaktivnošću možemo spasit obraz i ostati na pravoj strani do koje su nas Zrenjanin i takvi heroji ko on doveli, dalući najviše što čovjek može, svoje živote.